U poslednjih nekoliko godina u mnogim zasadima jabuke imamo masovnu pojavu gorkih pega, čak i na nekim sortama koje nisu tako osetljive na gorke pege, kao što su zlatni delišes i greni smit. Sorta breburn i krupniji plodovi crvenog delišesa, jonagolda i mucua su često sklone pojavi gorkih pega koje umanjuju komercijalnu vrednost plodova jabuke. Jedan od razloga je pojava sušnog perioda u vreme razvitka plodova. Setimo se jula i avgusta u 2024. godini, i juna u 2025. godini. Tada smo imali male količine padavina, ali i nisku relativnu vlažnost tako da kalcijum iz listova nije uspeo da pređe u plodove, čak su se videle i dehidrirane peteljke.
Pojava ovog oboljenja je u vezi sa sadržajem kalcijuma u plodovima. Ako je nivo kalcijuma manji od 4,5 do 5 mg/100 g svežeg ploda, onda je rizik od pojave gorkih pega veliki. Pored kalcijuma, važan je i nivo kalijuma i magnezijuma, elemenata koji deluju antagonistički na kalcijum. Odnos K+Mg/Ca treba da bude manji od 20 do 25 da bi plodovi bili zdravi. Od drugih faktora, velikog uticaja ima krupnoća plodova. Što su plodovi krupniji, to su podložniji pojavi gorkih pega tako da prekomerna upotreba azotnih đubriva, mlada stabla sa malo plodova, jaka rezidba, podstiču pojavu gorkih pega.
Međutim osetljivost svih sorti nije ista, a značajan je i efekat godine. Osetljive sorte su mucu i jonagold, manje osetljivi su greni smit, zlatni delišes i ajdared, dok je gala sorta kod koje se gorke pege retko javljaju.
Simptomi i greške u prepoznavanju
Gorke pege se javljaju u vidu mrkih pega spužvaste teksture i veličine do 1 cm². Nalaze se uvek u mezokarpu, blizu površine ploda, tako da su vidljive spolja. U slučaju jačeg intenziteta oboljenja, simptomi su vidljivi i na samoj pokožici. Na mestima gde se nalaze gorke pege, pokožica je blago utonula. Simptomi su ponekad vidljivi već na neubranim plodovima.
Simptomi mogu da se pomešaju sa jonatanovim ili lenticelarnim pegama mada gorke pege ne moraju da imaju lenticelu u sredini, niti su isključivo površinske. Slične simptome mogu da daju i udarci zrna grada.
Na osnovu analize plodova na sadržaj azota, kalijuma, magnezijuma i odnosa kalijuma i kalcijuma iz tabele 1. vidimo da se sadržaj azota, kalijuma i magnezijuma u plodovima jabuke i kod greni smita i zlatnog delišesa nalazi u optimalnim vrednostima. Međutim, kada je u pitanju sadržaj kalcijuma, kao vrlo važnog elementa za čvrstoću plodova i pojavu fizioloških oboljenja, i kod jedne, i kod druge sorte nalazi se ispod optimuma, čak na donjoj granici. Takođe je odnos kalijuma i kalcijuma i kod jedne, i druge sorte iznad optimalnih vrednosti, što je bio uzrok pojave gorkih pega, a i lenticelarnih pega.
U zasadu jabuke kalcijum je primenjivan najmanje 8 puta od faze precvetavanja, kada je najpotrebniji, do 20 dana pred berbu. Postavlja se pitanje šta je uzrok smanjenja kalcijuma u plodovima. Poznato je da u sušnim periodima, a u julu i avgustu 2025. godine palo je oko 30 mm padavina, dolazi do premeštanja kalcijuma u druge organe i tako se smanjuje njegova količina u plodovima. Pored toga, iako postoji sistem navodnjavanja, najmanje 30 odsto kapaljki nije bilo u funkciji, a zbog niske relativne vlažnosti došlo je i do isušivanja peteljke što je sve dodatno uticalo na pojavu fizioloških oboljenja.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
