Kasno leto i rana jesen idealno su vreme za ubiranje lekovitog bilja koga je u našoj zemlji toliko da mnogima i imena ne možemo da pomamtimo. Zbog toga i postoje travari, ljudi kojima nije teško da se upute u zabite predele, oberu, osuše i ponude nam ih u vidu čajeva ili tinktura. Miodrag Todorović, jedan je od njih i voljan je da svoje znanje i iskustvo podeli sa čitaocima portala Dobro jutro.
– Kada je u pitanju čemerika u lekovite svrhe se koristi rizon sa korenjem, koji se vadi posle cvetanja, krajem leta ili u jesen. Cela biljka je gorkog i oporog ukusa. U suvom stanju je poznata kao burmut i nekada su je ljudi u obliku praha usisavali u nos. Deluje na koštano zglobne probleme, giht, razne vrste neuralgija i reumatskih bolesti. Najviše se koristi u veterini, kao vrlo jako sredstvo protiv šuge, vaši i buva, što je prva pomoć za sve poljoprivrednike.
– Prečica, crvotočina ili lisičjak je biljka koja uživa veliko poverenje u narodu kao dobar lek za bolesti bubrega, bešike i jetre. Upotrebljava se i protiv reumatizma i bola u kostima. Polenom se posipaju rane i pomaže u zarastanju dekubitisa.
– Divizma, biljka zlatnožutih cvetova koja raste obično na zapuštenim livadama, posnom zemljištu i napuštenim kamenolomima, vekovima se koristi kao pouzdan i neškodljiv lek protiv kašlja. Divizma cveta preko celog leta i u ranu jesen. Za spremanje čajeva, sirupa i obloga koristi se cvet, ređe list i koren. Cvetove treba sakupiti po sunčanom danu, ujutru kad spadne rosa sa biljke. Suše se rašireni na čist platneni stolnjak u hladu. Dobro osušene cvetove treba čuvati u papirnoj ili platnenoj kesi i potrošiti ih u roku od godinu dana, jer stajanjem gubi lekovitost.
– Hmelj ima blago umirujuće dejstvo, opušta glatke mišiće. Pomaže kod problema sa bubrezima, cirkulacijom, kožom, valunzima i nesanice.
– Kora hrasta se koristi tako što se mlada, glatka kora ubira u rano proleće, pre olistavanja ili u kasnu jesen posle opadanja lišća. Pored lekovitog ploda i lista, čaj od kore hrasta ima pozitivan učinak na slabost organizma, gde vraća snagu organizmu i jača krv.
– Pirevina je biljka odlična za čišćenje organizma, krvnih sudova. Najčešće se koristi kod problema upalnih procesa bešike, bubrežnih i žučnih kamenčića. Reguliše masti i smanjuje nivo lošeg holesterola, triglicerida u krvi, deluje kao diuretih, daje dobre rezultate kod osoba koje žele da izgube višak kilograma jer uz dijetu ubrzava sagorevanje masnih naslaga. Svekodnevnim konzumiranjem jedne šolje čaja od ove biljke podstiče se izlučivanje žuči i detoksikacija organizma.
– Zečji trn – drmo trn je višegodišnji, razgranat polužbun koji raste na suvom, zapuštenom zemljištu kao zeljast, otporan i veoma bodljikav korov. Listovi su sa kratkom drškom ili sedeći, donji tročlani, dok su gornji naročito u cvetnom regionu, prosti. Cvetovi su leptirasti, najčešće ružičaste ili ljubičaste boje. Cveta od juna do septembra. Kao lekoviti deo biljke koristi se koren. Koren sadrži izoflavonske glikozide, triterpene, sterole, etarsko ulje. Pospešuje izlučivanje mokraće te se uglavnom koristi kao sastojak čajnih mešavina koje se preporučuju za upale bešike, za sprečavanje pojave peska i kamenja u bubrezima. Koristan je i kod reumatskih bolesti i gihta.
Čaj od zečjeg trna: jednu kafenu kašičicu usitnjenog korena preliti sa 200 ml hladne vode, kratko prokuvati, poklopiti i posle 15 minuta procediti. Pije se dva do tri puta dnevno po šolja čaja.
Tekst: Z.D.
