PRAZNIK KOJI NAJAVLJUJE USKRS
Mladi vrbovi lastari zelene se u ime zdravlja, duhovne snage i života, najavljujući Lazarevu subotu. Osveštane u crkvi, deca ih nose kući, kao zaštitnika doma. Nema mnogo praznika koji su tako toplo i nežno povezani sa dečjom radošću, koju veselo oglašavaju zvončićima okačenih oko vrata. Ovaj običaj se vezuje za ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Vrbica se obeležava subotom, uoči šeste nedelje Časnog posta. Neraskidivo je povezana sa dva velika praznika – Cveti i Uskrs. Dan nakon Vrbice počinje Cvetna nedelja, a naredne nedelje se praznuje Uskrs, koji označava Isusovu konačnu pobedu nad smrću.
Ovaj praznik nas vraća korenima, poziva na molitvu. U središtu praznika je čudo vaskrsenja Lazara iz Vitinije, koje je opisano u Jevanđelju po Jovanu. Predanje govori da je Isus Hrist vaskrsao Lazara četiri dana nakon njegove smrti. Ovaj događaj je najavio i Hristovo sopstveno vaskrsenje i konačnu pobedu nad smrću, veru u moguće. Na taj dan deca obilaze oko crkve, zakićeni vrbovim grančicama i uz zvuk zvončića, učeći prve korake ka zajedništvu i veri.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica kao dečiji praznik, ima duboke korene u jevanđeljskoj poruci Isusa Hrista. Prilikom ulaska u Jerusalim, sledbenici su ga dočekali sa pesmom i palminim grančicama u rukama. Među svetom bilo je dosta dece i tada je Isus izgovorio:
„Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko.“
Ova rečenica zapisana je u Jevanđelju po Mateju, po kome deca nose neiskvarenost, nevinost, čistu dušu i veru bez sumnje, osobine koje vode Carstvu nebeskom.
Za Vrbicu majke oblače deci novu, svečanu odeću i stavljaju im na glavu osveštane venčiće od mladara vrbe. Jer, vrba je biljka poznata po vitalnosti i otpornosti. Brzo raste, obnavlja se, lako se savija, ali ne lomi se, što predstavlja veru koja se prilagođava iskušenjima, ali nikada ne puca. Zbog svojih osobina, u hrišćanstvu je smatraju simbolom života, zdravlja i zaštitnikom od zla. Jedna je od prvih biljaka koja olista u proleće.
Nekada je bio običaj da se na ovaj dan neudate devojke, nazvane Lazarice, obuku u narodne nošnje, ukrase cvećem, koprivom i vrbovim grančicama. Obilazile bi kuće i pevajući tradicionalne pesme koje prizivaju zdravlje, najavljivale su dolazak proleća i Hristovog vaskrsenja. Domaćini bi ih pozdravljali i darivali hranom. U povorkama je bilo šest ili više neudatih devojaka. Prva Lazarica je bila najstarija i najviša, a nju su sledile mlađe.
U nekim krajevima za Vrbicu se bere sveže poljsko cveće, stavi se u vodu da prenoći. Sutradan, na Cveti svi ukućani bi se umili tom vodom, kako bi ih pratilo zdravlje čitave godine.
Piše: Biljana Nenković
