„Agrar pliva nizvodno“ – ovo je rečenica Branislava Gulana, publiciste i agroanalitičara koji decenijama unzad prati dešavanja u poljoprivredi – nekada u SFRJ, a danas u Srbiji. On kaže da je strategija agrara doneta 2014. godine u kojoj se predviđao godišnji rast proizvodnje bila samo plan nerealnih želja. U 2021. godini pad je bio pet odsto! Godišnja vrednst proizvodnje godinama stagnira u vrednsoti od oko pet milijardi dolljra. Od izvoznika postali smo uvoznici svinjskog mesa. Gulan ovu tvrdnju potrepljuje podacima da je samo za prva četiri meseca 2022. godine uvezeno oko 12.679,2 tona zamrznutog svinjskog mesa. To nas je koštalo 27,6 miliona evra. Iz Srbije je pre tri decenije bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara! Sad su mesare pune samo zahvaujući uvozu i pokolju domaće stoke.
-Jugoslavija je nekad bila zemlja za koju se govorilo da može da hrani 100 miliona stanovnika. Uzrečica je bila da može da hrani i pola Evrope, koja je tada imala oko 500 miliona stanovnika. Hvalili smo se da imamo dovoljno hrane za sopstvene potrebe, odnosno za 22 miliona žitelja. Tada smo obrađivali oko 10 miliona hektara njiva i sa njih obezbeđivali dovoljno hrane za sebe. Proizvodili smo šest miliona tona pšenice u SFRJ, i bilo je dovoljno svega, ne samo za sopstvene potrebe nego i za izvoz. Činilo nam se da će tako večno trajati i posle raspada Jugoslavije. Jer, proizvodimo i oko 3,5 miliona tona pšenice, što je dvostruko više nego što treba Srbiji za ishranu, a potrebno joj je 1,55 miliona tona, kaže Gulan.
U žetvi koja je privedena kraju učestvuje oko 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Dobar deo ove mehanizacije star je više od tri decenije. Jedan deo stariji je i od svojih vlasnika.
-Pola veka se čeka bolji život u agraru, o kome se ponajviše govori pred izbore. Posle toga sve odlazi u zaborav. Dakle, zaraziti nekog čekanjem je najbolji način vladanja nad njim. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se nadaju, reko je Ivo Andrić. Agrar nije ni strateška grana!? Zašto? Zar smo tako očekivali i bolji i lakši život u samostalnoj Srbiji. Međutim, dogodilo se sve obrnuto. Hrana u Srbiji je najskuplja u regionu, ona odnosi čak više od 40 odsto zarada. Više od 500.000 njenih žitelja svakog dana je gladno, a procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 6,5 miliona stanovnika, kaže ovaj publicista.
On naglašava da ljudi koji se bave agrarom u Srbiji proteklih decenija, godina, meseci i dana uglavnom žive na obećanjima i čekanjima boljeg života, a rezultat je da radnici i seljaci sad imaju imaju nesiguran i neizvestan rad. Dakle, imaju samo obećanja i očekivanja.
-Govoreći tako o mogućnostima proizvodnje i bogatoj Srbiji, nakon intervecije Rusije na Ukrajinu, odjednom smo se uplašili gladi u bogatoj zemlji, blokirali planirane viškove hrane za izvoz. A to je bila i šansa da seljaci, posle obezbeđenja domaće sigurnosti, u izvozu viškova nešto i zarade. Uvidevši greške, vlast je uredbama ,,odmrzavala’’ svoje zabrane. Tako je i ,,gasila požare’’ neadekvatne agroekonomske politike. Čudno je da se nije znalo da u zemlji uvek mora da postoji 10 odsto zaliha nekoliko osnovnih potrepština. Zalihe pšenice smo navodno imali u 88 privatnih skladišta i tri državna u zemlji. Ali je ta roba bila prepuštena na čuvanje nesavesnim skladištarima, što je utvrđeno tek nakon prinudne kontrole, nakon izbijanja rata u zemljama od kojih i zavisimo. Strah je stigao u vlast, pa su zbog neznanja ili nečeg drugog činili pogrešne poteze. Taj strah nije stvoren samo zbog brige o narodu koji navodno može biti gladan, već, pre svega, zbog mogućnosti gubitka vlasti koja je sad produžena posle aprilskih izbora 2022. godine, tvrdi Gulan.
On kaže da Srbija pod otvorenim nebom poseduje ogromnu fabriku sirovina za hranu koje se proizvode na 5,1 milion hektara njiva, od čega je 4,1 miliona hektara poljoprivredno zemljište, dok se koristi 3.476.000 hektara. Na tim površinama ostvarujemo po hektaru proizvodnju vrednu tek 1.000 evra po hektaru. Holandija ima 24.000, Danska 17.000 evra. U tim zemljama koje nam služe za uzor, ključ uspeha se nalazi u brzini obrta kapitala. Tamo se obrće svake nedelje (najmanje 48 puta godišnje pa i češće), a u Srbiji uglavnom jednom do pet puta godišnje. Oni koji to rade nedeljno u Srbiji imaju kao i oni razvijenim zemljama. Ima i takvih, ali malo. Za poslednje tri i po decenije rast agrarne proizvodnje je samo 0,45 odsto. Godinama pa i decenijama godišnja vrednost agrarne proizvodnje je između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ponekad se samo približimo brojci od šest milijardi.
-U strategijama su bile mnogo veće nerealne i neostvarive želje. Na svim tim površinama i u ovako skromnoj prozvodnji Srbija ima dvostruko više hrane svake godine nego što joj je potrebno, a treba nam 1,55 miliona tona tona pšenice, i oko četiri miliona tona kukuruza za skroman stočni fond. Proizvodimo i do osam miliona tona kukuruza, ali nema stoke da ga jede. Trenutno u stajama imamo zvanično 891.055 goveda, dok stočari kažu da nema ni 500.000 grla, oko 2,8 miliona svinja – poznavaoci prilika kažu da imamo manje od dva miliona, 1,7 miliona ovaca, 14.000 konja 1.000 magaraca. Stručnjaci kažu da bismo morali da imamo bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, 95 miliona pilića, više desetina hiljada konja, bar nekoliko hiljada magaraca… – poručuje Branislav Gulan.
On naglašava da u svim budućim projektima razvoja Srbije poljoprivreda mora postati strateška grana, i to zvanično, a ne samo deklarativno, kao što je to bio slučaj do sada.
-To znači da treba da dobijemo novi koncept realne dugoročne agrarne politike, strategiju, nacionalni ili akcioni program, nazovimo ga kako god hoćemo, ali da živi u praksi. Sadašnja Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, doneta je krajem jula 2014. godine i važi do 2024. godine. Predviđala je godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, ili 6,1 odsto, u otežanim uslovima. To je bila nerealna i netačna strategija, štetna po državu i to se pokazalo tačnim, prognozirao je dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede, objašnjava Gulan.
On podseća na to da ova Strategija ima 145 strana, a pisalo ju je 200 naših eksperata. Ništa se nije ostvarilo pozitivno, jer, je već prve godine njene primene 2015, zabeležen pad proizvodnje od osam odsto, zatim rast od osam odsto u 2016. godini, pa je 2017. godine suša odnela trećinu proizvodnje u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i imali smo zanuičan pad od 10,7 odsto, u 2018. godini je država proglasila rast od 18 odsto, u 2019. godini bio je pad od 0,1 odsto, a u godini korone (2020) rast od 4,6 odsto!? Potom je već u 2022. godini Republički zavod za statistiku Srbije javio da u 2021. godini imamo pad proizvodnje u agraru od pet odsto. Za protekle tri i po decenije agrar ima prosečan rast od samo 0,45 odsto.
Piše: Jasna Bajšanski
