Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Хлеб од спелте хранљивији од пшеничног

Хлеб од спелте хранљивији од пшеничног

49

Спелта или крупник је врста пшенице која је, буђењем еколошке свести и сазнања о потреби здравијег начина исхране, практично поново рођена. Сматра се једном од најстаријих познатих врста жита, настала пре 7.000 до 9.000 година спонтаним укрштањем самониклих травних врста, највероватније на Блиском истоку. На просторима Европе и деловима Панонске низије била је актуелна све док је нису потиснуле нове, високородне сорте пшенице.

Крајем прошлог века и у нашој земљи поново се буди интерес за ово жито, а све је популарнија производња и прерада спелте у Војводини на породичним газдинствима. Успева и на сиромашнијем земљишту и добро подноси и оштрије климатске услове. Спелта је веома подесна за гајење у еколошкој пољопривредној производњи.

 – Од самлевеног зрна спелте могу се припремати различити хлебно-пекарски производи, на пример специјални хлеб, који се добија мешањем са брашнима других жита (пшенично и ражано). Хлеб је веће хранљиве и нутритивне вредности од пшеничног, јер зрно садржи вредне аминокиселине у повољном односу, угљене хидрате, уља, витамине Б групе, витамине Е и К, као и многе минералне соли гвожђа, фосфора, калцијума, магнезијума и друге. Зрно овог жита лако је сварљиво, добро је за исхрану болесника и реконвалесцента, као и за децу и старије особе, каже др Живић.

За боље расположење

 Калоријска вредност 100г спелте је 338кцал. Садржи 70 процената угљених хидрата. док су беланчевине заступљене са 15 одсто. Количина присутне масти износи 2,4 процента , углавном припадају сфери незасићених масти. Изузетно је богата дијетним влакнима која су присутна у око 11 процената.

– У беланчевинском саставу присутне су све есенцијалне аминокиселине, од којих су неке (фенилаланин и триптофан), посебно битне за стварање преносилаца нервних импулса (допамин) и одређених хормона (норадреналин и адреналин). Поменуте могу допринети спречавању настанка озбиљних болести, попут Паркинсонове, шећерне болести и депресије. Утичу на стварање доброг расположења, као и подизање имунитета – објашњава др Живић.

Због глутена мали опрез

Висок садржај селена – антиоксиданса, може допринети спречавању настанка озбиљних хроничних, аутоимуних и малигних болести. Богатство дијетних влакана доприноси бољем варењу, раду црева и одстрањивању штетних материја из организма, као и одржавању нормалног нивоа шећера и масноћа у крви. Влакна обезбеђују осећај ситости, те доприносе виткој линији. Посебно се препоручује спортистима, особама са слабим имунитетом, слабијом пробавом, гојазним као и старијим особама. Спелта је лакше сварљива од других врста житарица, јер не садржи одређене ензиме као нове сорте.

Кажу да спелта утиче на регенерацију целог организма. Иако садржи глутен, то је у знатно мањој мери него код класичне пшенице и особе које су алергичне на глутен меког брашна пшенице, могу користити спелтино брашно јер се лакше вари, не шкоди, а не изазива алергије. Неко користи и свеже изданке ове житарице за сок. Практично, млади изданци траве се механички цеде и дају сок који је веома здрав. Ипак, оболелим од целијакије се не саветује конзумирање спелте. Целијакија је аутоимуна гастроентеролошка болест, односно трајни поремећај подношења глутена. Процењује се да једна од 100 особа не може да вари глутен. Претпоставља се да је тај број у Србији између 35.000 и 70.000 људи и по правилу се лечи безглутенским дијетама, односно, избегавањем свих препарата и намирница које имају глутен.

 – У хлебу и пециву, кувана, као прилог пилетини, уз барено поврће, свеже салате, или медом заслађена, уз коштуњаво и суво воће, учиниће да јој се поново вратите – уверен је др Живић