Jeribasma je naša stara autohtona sorta kruške. U narodu i kod naših predaka poznati su i drugi nazivi za ovu sortu: vodenac, vodenuša, pljuska, pljuskača. U samim nazivima opisana je jedna od glavnih karakteristika ove kruške, a to je sočnost.
Jeribasme se danas nalaze kao velika, slobodna stabla, bujne krošnje u domaćinstvima i imanjima u brdskim predelima Potkozarja, Podgrmeča, Ozrena, Majevice. Nema je u intenzivnom uzgoju. Ovo je autohtona sorta koja je u fazi ispitivanja u pogledu karakteristika i mogućnosti za bavljenje intenzivnijom proizvodnjom. Na okućnicama, gde je uglavnom kalemljena na podlogu sejanac divlje kruške, domaćini obično žele veliko stablo sa bujnom krošnjom koja će dati što više plodova, pa je sade na rastojanjima od 10 do 15 pa i 20 metara.
Pitanja koja čekaju odgovore
Ne postoji intenzivan zasad jeribasme u obliku gustog sklopa, ali ovde imamo veliki potecijal za istraživanje, postavljanje ogleda i izučavanje ove plemenite sorte, kako bi se proverila mogućnost njene introdukcije u intenzivniju voćarsku proizvodnju. A, ova stara sorta svakako zaslužuje značajnije mesto u novom vremenu. Tome u prilog govore njeni veoma krupni plodovi, veoma sočni i slatki, zbog čega je i omiljena u našim domaćinstvima. Međutim, ima i puno mana koje bi u istraživanjima valjalo otkloniti.
Prvi nedostatak je neredovna i mala rodnost, za razliku od komercijalnih sorti u intenzivnom voćarstvu koje rađaju redovno i obilno. Krupni plodovi su često veliko opterećenje za manje priraste te može doći do lomljenja grana u fazi plodonošenja. Jedan od važnih eksperimenta koji bi trebalo sprovesti je kalemljenje ove sorte na uzgojne podloge različite bujnosti, kako na sejanac divlje kruške, tako i na BA29 i dunju, kao i kakvi tretmani su potrebni da bi se obezbedila veća i obilnija rodnost.
Neka od pitanja na koja struka i naučna zajednica treba da daju odgovore su:
- kako je orezivati, a da svake godine dobijemo dovoljnu količinu plodova
- kakve pomotehničke zahvate treba izvoditi da bi se formirao što veći broj rodnih elemenata koji će svake godine u kontinuitetu da obezbede dovoljan prinos,
- da li vršiti tretman podrezivanja korenovog sistema,
- da li vršiti hormonske tretmane koji smanjuju bujnost, a povećavaju rodnost,
- kako je prihranjivati, sa hranivima sa naglašenom količinom azota i bez toga.
U Institutu za genetičke resurse Univerziteta u Banja Luci postoji 1.5 hektara zasada, koji predstavlja poljsku kolekciju autohtonih sorti voćaka. Među njima postoji nekoliko stabala sorte Jeribasma i tu pratimo pojedne fenofaze, izučavamo samu sortu, fotodokumentujemo različite tretmane stabala.
Dobra i sveža, i prerađena
Kao i za sve voćne vrste, za uspešan uzgoj kruške potrebni su povoljni klimatski, zemljišni i orografski uslovi. Veoma je važno izabrati dobro zemljište i položaj, dostupnost vode je veoma važna. Pogodna su duboka, aerisana plodna zemljišta, povoljnog vodno-vazdušnog režima. Međutim, u skorije vreme, kao posledica klimatskih promena, u našim regionima javljaju se kasno prolećni mrazevi, pogotovo u fazi intenzivng cvetanja voćki. To dovodi do desetkovanja roda ili potpunog uništenja roda, kako kod kruške, tako i kod ostalih voćnih vrsta, a pogotovo kod koštičavog voća. Pored toga, sama biologija i fiziologija voća se menja zbog naglih kolebanja temperature. Ovo je veliki problem u mnogim svetskim voćarskim regionima, te je pitanje kakav će u budućnosti struka dati odgovor i na ovaj izazov.
Kruška u našim voćnim zasadima je kalemljena uglavnom na sejanac divlje kruške koji se odlikuje velikom bujnošću. Postoji i deo zasada koji su kalemljeni na slabo bujnu podlogu dunju, koja se odlikuje bržim stupanjem na rod, obilnijim rađanjem i boljim organoleptičkim osobinama ploda. Problem je što neke sorte kruške nisu kompatabilne sa dunjom kao podlogom za uzgoj, te se u tu svrhu u rasadnicima uključuje interpodloge, tj, kalemljenje međupodloge kako bi se obezbedila kompatibilnost.
Jeribasma u slobodnom uzgoju na sejancu ubrana u našoj poljskoj kolekciji, daje veoma krupne plodove, izuzetno dobrih i povoljnih pomoloških i organoleptičkih osobina: miris, ukus, boja, krupnoća, aroma, tvrdoća, tekstura… Najčešće se konzumira u svežem stanju, jer je i izgled, i ukus veoma primamljiv za konzumente, a kao takva veoma je povoljna i za preradu, kako u domaće proizvode kao što su džem, slatko, sok, tako i za preradu u alkoholni destilat. Laboratorijska analiza nam je često pokazivala da veoma krupni i masivni plodovi od preko 300 g sadrže rastvorljive suve materije u ćelijskom soku mesa ploda i preko 20 % (Brix).
Piše: Mr Zlatan Ristić,
Univerzitet u Banjoj Luci, Institut za genetičke resurse
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
