Bugarska i grad Trojan bili su domaćini skupa posvećenog problemima poljoprivrede u planinskim predelima. Nacionalni institut za planinsku poljoprivredu Republike Bugarske je bio organizator, a našu zemlju predstavljali su dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, dr Branko Popović i Aleksandra Korićanac iz čačanskog Instituta za voćarstvo. Stručnjaci i poljoprivrednici su raspravljali o klimatskim promenama koje utiču na prinose svih kultura, pričalo se i o poznim prolećnim mrazevima, ranijem kretanju vegetacije kao i o izuzetno visokim letnjim temperaturama.
Problemi u proizvodnji su isti ili slični. I kod susednih Bugara, po rečima dr Aleksandra Leposavića, suša, grad, prolećni mraz su naneli velike štete poljoprivredi i proizvođačima. Osim toga kod bugarskih voćara pojavio se i žilogriz.
– U prethodnoj sezoni sa žilogrizom je imala problem čitava Bugarska. Bukvalno im je desetkovao zasade većine voćnih vrsta. Od ovog dosadnog insekta koji uništava korenov sistem i za kratko vreme dovodi do sušenja stabala, najugroženije su im bile šljiva, višnja, trešnja, orah i neke druge voćne vrste. Pravo rešenje za ovaj problem, Bugari nisu uspeli da pronađu, jer nemaju mogućnost da obezbede određene aktivne materije, odnosno, adekvatna hemijska sredstva koja mogu da suzbiju tu štetočinu – objasnio je dr Leposavić, dodajući da je naša delegacija ponudila rešenja iz 2017. godine, kada smo mi imali isti problem.
– Kao neko ko je učestvovao u suzbijanju žilogriza 2017. godine kod nas na jugu i istoko zemlje, predstavili smo im i ponudili naša rešenja, koja smo mi tih sušnih godina primenjivali uglavnom u zasadima višnje. Koristili smo jako delotvorne hemijske preparate, ali su oni sad zabranjeni kod nas, pa smo im zbog toga preporučili neka alternativna sredstva i savetovali da obezbede dovoljne količine vode da bi u sušnim periodima plavljenjem površina pod voćnim zasadima obezbedili hlađenje zemlje, i tako sačuvali voćnjake. Insektima ne odgovara kada parcelu nalivate vodom i to je prilično efikasno rešenje protiv žilogriza, naravno tu su i feromonske klopke, ometači, na kraju i hemijska sredstva. Sem hemije, ostale metode su samo uslovno efikasne – rekao je Aleksandar Leposavić.
Jedan od velikih problema u bugarskoj poljoprivredi, kao i u našoj, je nedostatak radne snage. Tu je i problem sa niskom cenom primarnih poljoprivredih proizvoda, iako su u Bugarskoj , zahvaljujući rigoroznoj kontroli budžetskih sredstava koja se ulažu u poljoprivredu putem poljoprivrednih subvencija, kao i odobrenih povoljnih kredita, pa i novca koji u zemlju dolazi iz EU fondova, drastično umanjene šanse da dođe do bilo kakve zloupotrebe. Zato je vidljiv pomak u razvoju njihove poljoprivrede.
– Kada je reč o selima, Republika Bugarska je napravila veliki pomak u nekoliko poslednjih godina. Poljoprivrednici su obnovili mehanizaciju, podigli su savremene zasade voća sa protivgradom zaštitom i sistemima za navodnjavanje. U jako kratkom periodu su uspeli mnogo da se podignu, ali je sve to postignuto zahvaljujući rigoroznom suzbijanju korupcije, kao i zloupotreba pri korišćenju sredstava iz državnih i evropskih fondova. Poljoprivredne subvencije se troše striktno za ono za šta su i odobrene zahvaljujući strogoj kontroli svakog utrošenog leva. Imaju mnogo inspekcijskih kontrola koje obuhvataju trošenje kako državnog novca, tako i sredstava koja pristižu iz nekih drugih domaćih i stranih fondova, tako da tu više nema prostora za bilo kakvu manipulaciju, odnosno zloupotrebu ili korupciju – naglasio je Aleksandar Leposavić, dodajući da Bugari beleže pad proizvodnje maline, koju većinom uzgajaju za preradu i sa daleko skromnijim tehnološkim karakteristikama od onoga što mi imamo, zbog čega imaju lošiju cenu i drugačiji sortiment. Bugarska je, međutim, članica EU, njihovi organski proizvođači maline imaju posebne ugovore i zadovoljni su zaradom koju ostvaruju.
R.D.J.
