Poslednjih dana na rafovima u Srbiji primećeno je poskupljenje svih vrsta mesa, a naročito svinjskog, a iz Privredne komore Srbije (PKS) kažu da je razlog nedovoljan broj grla stoke, kao i poskupljenje žitarica kojima se stoka hrani, dok iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) smatraju da je razlog poskupljenja namera prerađivača i stočara da zarade više nakon pandemije.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović u izjavi za Tanjug kaže da se trenutno cena kilograma svinjskog mesa od buta kreće od 450 do 570 dinara u trgovačkim objektima, dok je cena plećke od 440 do 550 dinara, u zavisnosti od prodajnog objekta.
Budimović tvrdi da je to neznatno povišena cena u odnosu na prethodni period, a razlog tog poskupljenja je, kako kaže, to što su tovljenici, odnosno živa mera svinja, poskupeli na 165 do 170 dinara po kilogramu.
Dodaje i da trgovci i klaničari koji kupuju meso od farmera imaju prostora da se „ugrade“ u cenu proizvoda.
„Do poskupljenja je došlo posle pandemije koja je zadala snažan udarac klaničnoj industriji. Posle pada cena početkom godine živih životinja i stoke, mnogi farmeri su smanjili broj tovljenika koji ulaze u turnuse i smanjen je broj krmača, odnosno, suprasnih nazimica, što je dovelo do smanjenog broja grla koji ulazi u tovni ciklus“, objasnio je Budimović.
Ističe da je činjenica da je došlo do povećane potrošnje mesa i mesnih prerađevina širom Srbije zbog letnje sezone i popuštanja epidemioloških mera.
S druge strane, dodaje, smanjena je proizvodnja zbog manjeg turnusa, što je dovelo do toga da se poveća potrošnja, a smanji proizvodnja.
„To je razlog povećanja cene stoke i mesa“, kaže Budimović i dodaje da su još neki od razloga poskupljenja mesa – visoka cena kukuruza i sojine sačme koji se koriste u prehrani životinja i smanjen uvoz svinjskog mesa i do 30 odsto u odnosu na isti period lane.
Budimović ukazuje da do pada cena neće doći, jer nema ekonomskih osnova, pošto turnus u svinjarstvu traje šest meseci i u narednom periodu neće se povećati broj tovljenika, koji bi uticao na pad cene.
Kada je reč o ceni pilećeg mesa, Budimović kaže da je i cena tog mesa skočila i da, na primer, cena pilećeg filea iznosi od 550 do 700 dinara.
„Živina se dobija od brojlera koji su hranjeni isključivo koncentrovanom hranom, kukuruzom i sojinom i suncokretovom sačmom, čija je cena na tržištu visoka“, naveo je Budimović.
Od svih vrsta mesa, juneće meso je najmanje imalo odstupanja u ceni jer se, ukazuje Budimović, generalno manje troši, zbog visoke cene i načina pripreme.
Izneo je podatak da se u Srbiji po stanovniku godišnje troši oko četiri kilograma junećeg mesa, dok piletina ide od 18 do 20 kilograma po stanovniku. .
Predsednik NOPS-a Goran Papović skreće pažnju da je do poskupljenja došlo uprkos tome što ga ima sasvim dovoljno na tržištu, čak i tržišnih viškova.
„Očito da postoji namera mnogih prerađivača, farmera, odnosno stočara da zarade ono gde su izgubili u poslednjih godinu dana zbog pandemije“, rekao je Papović za Tanjug.
Podseća da nije bilo svadbi, rođendana, da nisu radili restorani, te da su se zbog toga pojavili tržišni viškovi.
Papović kaže da u ovom slučaju ekonomski princip ponude i tražnje ne funkcioniše, jer, dodaje, još uvek postoje tržišni viškovi, posebno svinja, a da je cena skočila.
„To nikako ne može biti, jer do juče smo gledali pijace prepune i prasića i svinja, a sada odjednom je sve nestalo i poskupelo. Ne, nego je to jedna nefer utakmica, kao i nefer odnos prema potrošačima da sve one svoje gubitke u toku pandemije zadnjih godinu i po dana nadomeste time što će nešto poskupeti“, kaže Papović.
Smatra da oni na taj način mogu biti kažnjeni time da će potrošači odbijati da kupuju svinjsko meso.
Kaže da je drugačija situacija u vezi sa junećim mesom, jer je za tu vrstu mesa potražnja mnogo veća, i za izvozom, te da zato dolazi do skoka cena.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay