Kao odgovor na pojavu bolesti, to jest parazita koji napadaju pčele, ovi insekti počinju da smanjuju kontakt, to jest da drže distancu, tvrdi međunarodni tim istraživača.
Grupa britanskih, italijanskih i nemačkih stručnjaka za ponašanje životinja otkrila je da pčelinja društva reaguju na pojavu štetnog parazita tako što modifikuju korišćenje prostora i interakciju u košnici kako bi se povećala distanca između mladih i starih pčela, piše Independent.
Istraživači su uvereni da su pčele evoluirale tako da uvode distancu kako bi smanjile rizik od širenja infekcije unutar društva.
Doktor Alesandro Sini, koautor studije iz Centra za istraživanje biodiverziteta i životne sredine pri Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da su pružili prve dokaze da pčele menjaju svoju društvenu interakciju i kako se kreću po košnici zbog prisustva parazita.
„Pčele su društvene životinje, jer imaju koristi od podele odgovornosti i interakcija kao što je međusobno negovanje. Međutim, kada te društvene aktivnosti mogu povećati rizik od infekcije, čini se da su pčele evoluirale da bi uravnotežile rizike i koristi usvajanjem distanciranja“, istakao je dr Sini.
Pčele nisu prve životinje koje praktikuju socijalno distanciranje. Tako na primer, pavijani neće hteti da „ulepšavaju“ pojedince sa gastrointestinalnim infekcijama, a mravi zaraženi patogenom gljivicom odlaze u obodne delove mravinjaka.
Istraživači su želeli da utvrde da li bi promene u društvenoj organizaciji pčela zbog prisustva parazita mogle da utiču na smanjenje širenja parazita u košnici.
Postoje dva sektora u košnici – spoljašnji koji zauzimaju izletnice (koje sakupljaju hranu) i unutrašnji deo u kojem žive mlade pčele koje proizvode mleč, matica i leglo.
Dodatno odvajanje dovodi do manje učestalosti interakcija između ova dva dela košnice.
Takođe, na taj način omogućava se da se najvrednije jedinke (matica, mlade pčele i leglo) zaštite od spoljašnje sredine, a samim tim i od dolaska bolesti.
Upoređujući društva u odnosu na to da li je zaraza potvrđena, naučnici su otkrili da se jedno ritualno ponašanje, ples koji prethodi potrazi za hranom, kojim se može povećati prenos parazita, ređe dešavao u centralnim delovima košnice ako je infekcija bila detektovana.
Takođe su otkrili da je „kupanje“ jedinki postalo redovnije u centralnom delu košnice.
Istraživači ističu da se čini da se sveukupno, pčele izletnice kreću prema ivicama košnice, dok se mlade pčele pomeraju više ka centru, kao odgovor na zarazu.
Dr Mikelina Puskedu sa Univerziteta u Sasariju u Italiji istakla je da je uočeno povećanje društvenog distanciranja između dve grupe pčela unutar istog pčelinjeg društva zaraženog parazitima predstavlja novi i, na neki način, iznenađujući aspekt kako su pčele evoluirale u borbi protiv patogena i parazita.
„Njihova sposobnost da prilagode svoju društvenu strukturu i smanje kontakt između jedinki kao odgovor na pretnju od bolesti omogućava im da maksimiziraju prednosti društvenih interakcija gde je to moguće i da minimiziraju rizik od zarazne bolesti kada je to potrebno. Pčelinja društva predstavljaju idealan model za proučavanje društvenog distanciranja, kao i za potpuno razumevanje vrednosti i efikasnosti ovog ponašanja“, poručila je dr Puskedu.
U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, učestvovali su istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta u Sasariju, Univerziteta u Torinu i Univerziteta Martin Luter Hale-Vitenberg u Nemačkoj.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
