Kada se, daleko na horizontu, zelena boja biljaka i plavetnilo neba stope u jednu liniju, a ispred nje blagi sunčevi zraci miluju sve što je zemlja iznedrila, znak je da je stigao maj. Ožive atari, bašte, voćnjaci, šume i proplanci. Paori žure da porade sve što su isplanirali jer, osim što valja posejati, posaditi, okopati i zaštititi, neko povrće treba i obrati, a uskoro pristižu i prve jagode, trešnje, prvo vrcanje meda, dok su šumarci, livade i šume pune sakupljača lekovitog bilja i gljiva.

Povrtnjak

Zbog mogućeg mraza, još uvek treba voditi računa o posejanim i rasađenim biljkama. Pri ruci uvek valja imati malo agrila pa, čim se najave hladne noći, ušuškati tek rasađeno toploljubivo povrće.

 Baštovansko pravilo je da se u prvoj dekadi maja povrće prihranjuje đubrivima biljnog porekla.

 Obično posle Đurđevog dana rasađuju se celer, paradajz, paprika, krastavac, a sredinom meseca seju se kupus, tikvice, krastavci, dinje, lubenice, boranija, pasulj, bamija, šargarepa, peršun i paštrnak za vađenje u jesen. U ugrejanoj zemlji niču za desetak dana.

 Za branje dospevaju kelj, salata, blitva, vadi se mladi luk srebrnjak, kasnije posejane rotkvice, spanać, a za rasađivanje patlidžan, paradajz i drugo toploljubivo povrće.

 Kukuruz šećerac, omiljena poslastica svih uzrasta, seje se sukcesivno u razmaku od nedelju dana, od sredine aprila do sredine maja.

 Kako obilne padavine obično prate maj, potrebno je bašte češće pregledati zbog puževa golaća.

 U hladne leje se seju kasne kupusnjače, koje će se rasaditi u junu.

 U maju počinje borba s parazitima, prouzrokovačima bolesti. Najupornije, i najčešće na svom povrću su plamenjače, manje pepelnice, a nađu se i truleži, pegavosti.

Vinograd

Loza je u fazi intenzivnog porasta lastara, koje treba zaštititi od plamenjače i pepelnice, a tretman tokom maja, u zavisnosti od vremenskih uslova, valja uraditi dva puta.

 U rejonima u kojima su lane primećeni grožđani moljci i grinje – šiškarice i eriofidne, u rastvor fungicida dodati i neki insektoakaricid.

Gljive

U ovom mesecu su već probuđene i mogu se brati puharica, puhara, falus, lisičarka, crni smrčak, biserka, šumski i kraljevski šampinjoni, jetrenka, đurđevača, a ima i još nekih, koje mogu da se nađu među ovim najčešćim.

Lekovito i začinsko bilje

U šumarcima, listopadnim šumama i na livadama, po lepom i toplom vremenu sakupljači lekovitog bilja mogu da se iz berbe vrate s punim korpama jer, ovo je mesec kada se može sakupiti puno različitog lekovitog bilja. U zavisnosti od regiona, mogu se brati božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buvač, bunika, đurđevak, divlji kesten, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, pitomi kesten, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, rastavić, rusa, virak, zova, žalfija…

 Pristižu i čestoslavica (razgon) i dobričica, malo poznate i izuzetno lekovite biljke.

Voćnjak

Voćari, koji do sada nisu obradili zemljište u svom zasadu, to mogu da urade i u maju.

 Kada su zime blage i siromašne padavinama, kakva je u većini krajeva bila ova poslednja, tada voćke imaju male rezerve zemljišne vlage, pa pokazuju da su žedne već u ovom mesecu. Desetak dana posle cvetanja trebalo bi ih prvi put zaliti, a drugi put sredinom maja. Zalivanje je posebno važna mera u matičnjacima, semeništima i rastilima.

 Osim što pogoduje voćkama, vreme u maju prija i parazitima-prouzrokovačima bolesti i štetnim insektima. U intenzivnom voćarenju nema voćne vrste koja ne bi trebalo da se zaštiti u jednom, a najčešće u dva navrata. Majska zaštita voćnjaka presudna je u dobijanju kvalitetnog i obilnog roda.

 Maj je takođe i mesec kalemljenja, u ovom periodu najčešće se radi očenje (okulacija).

Zelenilo

Neke cvetnice su već ukrasile vrt, a neke tek treba da se posade. Sada je vreme da se posade lukovice i gomolji dalija, gladiola, frezija i begonija.

 Rasađuju se begonije, kadifice, petunije, pelargonije i druge cvetnice.

 Da bi travnjak napravio lep tepih, treba ga redovno prihranjivati, zalivati, kositi jednom nedeljno, obično kada trava poraste do visine 12 cm.

Pčelinjak

Kako u kom regionu, uskoro počinje da cveta bagrem, glavna i najkvalitetnija pčelinja paša, pa svaki pčelar nastoji da za ovaj naporan posao dobro pripremi društva. Leta se mogu otvoriti potpuno.