Na Svetog Luku (Lučindan), koji se slavi 31. oktobra, običaji i verovanja u srpskom narodu vezani su za zaštitu stoκe od vukova i najavu predstojeće zime.
U većini krajeva Srbije domaćini koncima opasuju torove za stoku da bi je zaštitili od vukova,
U južnoj Srbiji postoji običaj gatanja po prvom čoveku koji uđe u kuću na taj dan, što veruju da predskazuje kakva će godina biti. Na osnovu njegovog ponašanja, energije i sreće koju donosi, predviđa se kakva će biti predstojeća zima, ali i cela naredna godina za domaćinstvo.
Narod kaže da na Svetog Luku „zmije sakriju svoje glave“ jer počinje hladnije vreme, pa se smatra da ovaj praznik najavljuje zimu.
Šumadija i Centralna Srbija smatraju da je Lučindan prekretnica u poljoprivrednom kalendaru. Smatra se da od ovog dana počinje pravo zimsko vreme, pa važi poslovica „Sveti Luka, sneg do kuka“. Takođe, domaćini obavezno koncima opasuju torove kako bi zaštitili ovce i goveda od gladnih vukova koji u to vreme silaze sa planina, uz izreku: „Ide Luka, eto vuka“.
U istočnoj Srbiji se veruje da Sveti Luka upravlja divljim zverima. Stočari na ovaj dan ne puštaju stoku samu na pašu i ne obavljaju nikakve poslove vezane za obradu kože ili vune, kako ne bi „prizvali“ vukove u svoja stada.
Zanimljivo je da u svim krajevima važi pravilo da se na ovaj dan izbegavaju svađe, preki i loše misli
Da, verovanja vezana za vremenske prilike, poljoprivredu i stočarstvo čine samu srž praznika Svetog Luke. Budući da Lučindan pada na prelazu između jeseni i zime (31. oktobra), srpski seljak je kroz vekove pažljivo posmatrao prirodu na ovaj dan kako bi predvideo kakva ga godina čeka.Evo detaljnog pregleda najvažnijih narodnih verovanja podeljenih po kategorijama:🌦️ Vremenske prilike i prognoza zime
Ako je na Svetog Luku ujutru vedro i sunčano, verovalo se da nas čeka lepa i blaga zima. Naprotiv, ako je dan tmuran, maglovit ili pada kiša, zima će biti izuzetno duga, hladna i sa mnogo snežnih padavina.
Ako je zemlja na ovaj dan suva, verovalo se da će naredna godina biti sušna i manje rodna. Natopljena i vlažna zemlja obećavala je bogatu žetvu narednog leta. Poljoprivrednici su se trudili da sve glavne jesenje poslove na njivi, a naročito sejanje ozime pšenice, završe najkasnije do Svetog Luke. Verovalo se da sve što se poseje posle ovog dana teže niče i slabije donosi plod zbog hladnoće koja dolazi
Žene na ovaj dan strogo izbegavaju pletenje, šivenje, korišćenje makaza ili bilo kakvih oštrih alata. Verovalo se da se time simbolično „vezuju“ čeljusti vukovima, dok bi korišćenje oštrica moglo da prizove napade na stoku. U nekim stočarskim krajevima postojao je običaj da se deo obroka namenjenog stoci na ovaj dan simbolično iznese na obod šume kao „žrtva“ ili umilostivljenje vukovima, kako ne bi dirali domaće životinje tokom zime.
Običaji vezani za to kako same domaće životinje predskazuju vreme na Svetog Luku spadaju u najstarije slojeve naše narodne tradicije, kada su stočari potpuno zavisili od prirode. Naši stari su na Lučindan rano ujutru odlazili u torove i pažljivo posmatrali ponašanje ovaca i goveda. Na osnovu toga su znali kakva ih zima čeka.
Ako bi ovce na Svetog Luku ležne mirno i skupljeno jedna uz drugu, verovalo se da će zima biti izuzetno blaga i topla. Međutim, ako bi ovce nervozno blejale, šutirale nogama ili ako bi ovan vođa neprestano udarao o tlo, to je bio siguran znak da stiže teška, duga i surova zima sa velikim snegovima.
Stočari su verovali da životinje predosećaju promenu vazdušnog pritiska. Ako krave i ovce drže glave oborene ka zemlji ili se kriju u uglove štale, verovalo se da sneg i mećava stižu već u narednih nekoliko dana. Postoji staro verovanje da strana na koju je životinja okrenuta dok leži pokazuje odakle će duvati najjači zimski vetrovi. Ako leže okrenute ka severu, zima će doneti ledene dane.
