Poljoprivredno-veterinarske škole u Šumadiji i Pomoravlju zbog pandemije suočavaju se sa ozbiljnim problemom održavanja velikih školskih ekonomija, na kojima se organizuje praktična nastava i obezbeđuje hrana za učenike u domovima. Najveći deo posla sada je na profesorima, jer su đaci, koji su im ranije značajno pomagali, ostali kod kuće i prešli na onlajn nastavu.
Škola u Rekovcu obrađuje imanje od oko 50 hektara. U obradi zemlje, kroz stručnu praksu učestvuje i 184 učenika, koji sada zbog oštrijih epidemioloških mera pohađaju onlajn nastavu. Tako je sav posao oko nege životinja, ali i zasada biljnih kultura na profesorima i ostalim radnicima ove škole.
„Uglavnom se bavimo ratarstvom i glavna nam je proizvodnja kukuruza, pšenice, ovsa i ječma. Radimo i povrtarstvo, gajimo krave, svinje i ovce. Sve što proizvedemo namenjeno je Domu učenika za ishranu. Imamo i 3,5 hektara pod šljivama i 25 ari vinograda. Kreće sezona radova i najveći problem će biti kako sve obraditi, obzirom da su učenici ranije kroz praksu značajno pomagali. Prvi put se nalazimo u ovakvoj situaciji“, kaže Ljubiša Stevović, v.d. direktor Poljoprivredno-veterinarske škole u Rekovcu.
Profesori praktičnih predmeta su svakodnevno na školskoj ekonomiji i pokušavaju zajedno sa ostalim kolegama i zaposlenima u školi da održe proizvodnju i zbrinu životinje.
„Uskoro kreće rezidba koju će obaviti sami nastavnici. I učenici nam govore da im je mnogo lakše kada dolaze u školu i da mnogo više nauče kad su u voćnjaku, nego kada im mi prepričavamo kako se to radi. Za sada ima šaljemo snimke, iako se najbolje stručno znanje prenosi kroz direktnu praksu u voćnjaku, na njivi ili kroz kontakt sa životinjama“, objašnjava Goran Đorđević, nastavnik poljoprivredne grupe predmeta.
Učenici ove škole i pre pandemije nisu obavljali sve poslove na imanju, već samo propisane, ali su bili velika ispomoć. Nedavno su od Evropske Unije dobili mehanizaciju vrednu 10 miliona dinara, koja je trebalo da olakša proizvodnju. Ali, mašine će sačekati da se đaci vrate u klupe i školsko imanje.
I Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika u Svilajncu, koja ima ekonomiju od skoro 130 hektara, od izbijanja pandemije se snalazi kako da održi obimnu proizvodnju i praktičnu nastavu za 700 učenika, koja je i najvažnija u njihovom obrazovanju. Zbog korone đaci su sprečeni da dolaze u školu i nastava se odvija onlajn.
„Imamo100 hektara pod ratarskim kulturama, osam hektara pod voćnjacima i 3,5 hektara vinograda. Školsko dvorište je bazna ekonomija i prostire se na 10 hektara. Obimna i raznovrsna proizvodnja je formirana zbog obrazovanja učenika i sticanja praktičnih veština i znanja. Ova situacija nije dobra za decu, jer su ona ostala kod kuće i propuštaju veoma važnu praktičnu nastavu, koja je sastavni deo obrazovanja, kaže Nenad Milojević, pomoćnik direktora za ekonomiju Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu.
Proizvodnja na školskoj ekonomiji, uprkos izmenjenim okolnostima, ne može da stane. Sve poslove ranije su obavljali zaposleni za učenicima. Sada je ceo posao raspoređen na 160 zaposlenih u školi, te su se posla prihvatili i profesori opštih, a ne samo stručnih predmeta. Pored ratarske i voćarske proizvodnje ova srednja škola ima i veliku farmu. Nedostatak učenika koji su od prve godine angažovani u praktičnoj nastavi je primetan, ali u školi znaju da životinje moraju da budu zbrinute i na vreme nahranjene. Tako su i tetkice, kuvarice, spremačice, domari, profesori, vaspitači dobili raspored rada. Svi zajedno pokušavaju da održe školsku ekonomiju, kako bi spremno dočekala povratak učenika sa onlajn nastave. Dok rade na imanju, đacima šalju snimke na Viber grupe, kako bi pratili praktični deo nastave.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
