Kompanija Sunoko, najveći proizvođač šećera u Srbiji, koja posluje u sastavu MK Grup, organizovala je juče u hotelu Šeraton, u Novom Sadu, Seminar o proizvodnji šećerne repe. Predavanja su na seminaru održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe i mineralne ishrane. Pored aktuelnih tema, organizovana je i panel diskusija sa temom “Inovacije u proizvodnji šećerne repe”, u kojoj su učestvovali eksperti u primeni inovativnih tehnologija u ratarskoj proizvodnji, koji su učesnicima seminara podeliti svoja iskustva, saopšteno je iz kompanija Sunoko.
Bilo je reči o prednosti i uštedama kroz primenu koncepta precizne poljoprivrede, posebno varijabilnog đubrenja, primeni snimaka iz dronova, tehnologiji primene tečnih azotnih đubriva i sl. U prethodnom periodu su upravo neki od panelista po prvi put primenjivali novi pristup u zaštiti na osnovu Sunokovih preporuka i ostvarili izuzetne rezultate.
– Svedoci smo da se u svetu, naročito ove godine, mnogo toga promenilo, da je snabdevanje i trgovina svim robama, pa i hranom postala neizvesna, zbog čega se obezbeđenje proizvodnje osnovnih životnih namirnica postavlja kao imperativ, rekao je na seminaru Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko. – Ulaganja u istraživanja i razvoj kompanije Sunoko su doprinela da se i u ovoj godini sa ekstremno sušnim letom u kojoj su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza značajno podbacili, ostvari prinos šećera na nivou petogodišnjeg proseka – kazao je Košutić.
Kako je naveo, država daje podršku preko šećerana za najviše 500 ha po proizvođaču, pri čemu površine pod šećernom repom moraju biti prijavljene u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija gazdinstava, kao i da ne predstavljaju povezana lica.
– Podršku ostvaruju proizvođači za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe. Sredstva su ograničena i u slučaju prekoračenja predviđenog budžeta pravo prvenstva se ostvaruje redosledom potpisivanja ugovora sa šećeranom – rekao je Košutić.
Pravo na podršku ostvaruju proizvođači sa aktivnim RPG-om u iznosu od 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe. Direktor Istraživačko-razvojnog centra, Saša Rajčić, istakao je da je i u 2022. godini IRC nastavio sa testiranjem najnovije genetike u cilju izbora sorti koje će bolje odgovoriti specifičnostima naših proizvodnih uslova.
– Fokus rada IRC-a je unapređenje zaštite od cerkospore i rešavanje problema truleži korena šećerne repe. Posebno smo ponosni uspešnim uspostavljanjem rada laboratorije za zemljište opremljenom ICP uređajem najnovije generacije. U saradnji sa prof. dr Miroslavom Nikolićem smo uspostavili metodu za analizu zemljišta koja je prilagođena tipovima zemljišta na kojima se gaji šećerna repa u Srbiji, rekao je Rajčić. – Opredelili smo se, navodi, za Mehlić 3 metodu koja štedi resurse, a sa druge strane omogućuje značajno kvalitetnije rezultate u smislu dobijanja tačnije informacije o sadržaju lakopristupačnih makro i mikro elemenata u zemljištu u odnosu na druge, većinom korišćene metode.
Jedan od predavača, dr Nenad Trkulja, direktor Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu, razmatrao je značaj primene sredstava za zaštitu useva šećerne repe u skladu sa najnovijim saznanjima zasnovanim na višegodisnjim ispitivanjima i smernicama dobre poljoprivredne prakse. Dr Trkulja se osvrnuo na pojavu bolesti lista i korena u prethodnim godinama i strategiju suzbijanja ovih bolesti koja se sprovodi na poljima šećerne repe. U cilju optimizacije primene sredstava, naučni rezultati se koriste za definisanje planova i programa zaštite useva. Primena sredstava bazira se na konceptu integralne zaštite bilja koji podrazumeva primenu svih neophodnih agrotehničkih mera u cilju smanjenja obima primene hemijskih sredstava, a naglašava i značaj primene alternativnih i bioloških pristupa u suzbijanju patogena.
Tanjug
