Pčelari su prvi na udaru kada je reč o klimatskim promenama i zagađenju prirode. Zato su i unosi meda u košnice iz godine u godinu sve skromniji.
„Ni po vagama, ni i po kalendaru nije ni za očekivati da još bude unosa nektara“ rekao je pčelar Đorđe Mrkić.
Pčelari su u prilici da sve više dopunjavaju rezerve hrane koje su pčelama neophodne.
Još uvek ima na lageru izvesnih količina meda koje mogu da ponude tržištu međutim kada je smanjena ponuda onda se otvara polje i za manipulacije.
„I dalje imamo ono što nije videlo ni pčelu ni košnicu a deklariše se kao med i to je svetski problem a med predstavlja jednu od tri namirnice koje se najviše falsifikuju svuda“ napominje Mrkić i ododaje
„Do nedavno smo imali akciju Interpola na suzbijanju falsifikata meda“ izjavio je Mrkić.
Tehnike falsifikovanja su toliko sofisticirane da ni najbolje laboratorije nisu u stanju da prepoznaju „falš“ med. Zato se obratite proverenim prodavcima ili počnite sami da ga proizvodite, savet je pčelara.
Cena bagremovog meda se kreće oko 7 evra u otkupu ali su maloprodajne cene ostale na ivici isplativosti da bi se uopšte trgovalo. Nažalost, uvoz je dozvoljen a kvalitet često upitan, a sagovornik čvrsto veruje da je domaći med kvalitetniji od takvog.
Ugroženost pčela koje su znamo osetljive, u svetu je, podsetimo velika, što od klimatskih promena, upotreba hemija pa do zagađenosti.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
