Američki rakovi, koji su u evropske reke ubačeni pre više od jednog veka, godišnje naprave štetu veću od 50 miliona evra. U našim rekama ribe je sve manje, a mnogobrojni ribari žale se na sve slabiji ulov u Dunavu, Savi i Tisi.
Američki rakovi su iz ekonomskih razloga krajem 19. veka unošeni u evropske reke, najpre u Nemačkoj, da bi nadomestili ubrzano nestajanje domaće vrste. Prvi primerci ove vrste kod nas su se pojavili 2002, u blizini Apatina, i 2003. godine, u Dunavu kod Novog Sada, podseća gost Jutarnjeg programa RTS, Nenad Pešut, predsednik Udruženja „Rečni rakovi“.
„U početku na to niko nije obraćao pažnju, ali mi evo već tri godine se bavimo ovim problemom i shvatili smo u saradnji sa inostranim organizacijama koje nam daju podršku, da njih ima na stotine tona i da najveću štetu prave zato što jedu riblju ikru“, dodaje Pešut.
Procenjuje se da u našim rekama trenutno ima od 500 do 800 tona ovih rakova, a njihova populacija se ubrzano umnožava. Ono što je primećeno je da su već skoro istrebili kečigu iz naših reka. Godišnje pojedu 150 tona ikre i naprave štetu veću od 50 miliona evra.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da je ova vrsta rakova zaražena i da je sa sobom donela i račiju kugu.
„Autohtone vrste rakova su kod nas zakonom zaštićene, ali mi već tri godine, otkada se bavimo ovom zaštitom, nismo uspeli da uhvatimo nijednou domaću vrstu raka. Ovo je već prava ekološka katastrofa“, naglašava Pešut.
Rešenje bi bilo da se ova invazivna vrsta rakova izlovljava, ali u Srbiji još uvek ne postoji zakonska regulativa koja bi to dozvolila, za razliku od okolnih zemalja koje se na taj način bore protiv ovog problema.
„Mi bi bili u mogućnosti da zaposlimo na hiljade alasa koji bi vadili te rakove, živeli od toga jer bi oni mogli da se prerađuju u industriji, s obzirom na to da mogu da se koriste u farmaciji, ali i u ishrani“, naveo je gost Jutarnjeg programa.
Izvor: RTS
Foto: Pihxabay
