Dobro organizovana stočarska proizvodnja nije moguća bez racionalne ishrane domaćih životinja. U letnjem periodu stoka treba da unosi što veće količine zelene kabaste hrane. Pored ove hrane, potrebno je dodavati i određenu količinu sena. Zelena hrana ima neobično dobro dejstvo na lučenje mleka i na količinu mleka, te sa ishranom zelenom hranom treba početi čim je to mogućno. Pod zelenom hranom podrazumevamo zelenu travu pokošenu s livada ili pašnjaka, bilo da je proizvedena na njivama, lucerištima i detelištima.
Lucerka i detelina imaju veliku vrednost za ishranu muznih krava i predstavlja dragocenu biljku. Njena vrednost sastoji se pre svega u njenoj velikoj hranljivosti i lakoj svarljivosti. Ona sadrži dosta belančevina, pa je odlična za hranu muznih krava, kojima se može davati do 35 kg dnevno na grlo.
Davana u većim količinama prouzrokuje neprijatan ukus mleka, Ona sadrži belančevine, mineralne materije i vitamine u velikim količinama. Njena hranljiva vrednost je tolika, da 7—7-5 kg zelene lucerke imaju hranljivu vrednost kao 1 kg ječma u zrnu.
Zbog opasnosti nadimanja krava, lucerka i detelina daju se uvek u smeši sa zelenom travom ili sa iseckanom slamom. U takvoj smeši mogu se davati kravama do 25 kg dnevno na grlo.
Crvena deletina u manjim količinama
Mlada crvena detelina opasna je zbog izazivanja naduna, te se daje u manjim količinama i uvek u smeši sa suvom hranom. Zelena hrana daje se pri stajskom hranjenju muznih krava. u različitim količinama. Kravama se daje zelena hrana (pokošena trava) u količinama 40—50 kg, a težim grlima i do 70 kg bez ikakve bojazni. Muzne krave koriste najbolje zelenu hranu kada je ova u punom cvetu. Ako se počne davati kravama u mlađem stanju, treba je mešati s kabastom suvom hranom, seckanom slamom ili plevom. Pri ishrani zelenom hranom postižu se bolji efekti nego kada se ta ista hrana daje konzervisana u vidu sena ili silaže, kao i ako se koristi u vidu paše nego kada se daje košena masa.
Paša je najekonomičnija zelena ishrana
Upravo najpovoljniji i pod određenim uslovima najekonomičniji način korišćenja zelene hrane je paša. Svakodnevno puštanje goveda na pašnjak omogućava im kvalitetniju i prirodniju ishranu, potrebno kretanje i fizičku aktivnost, odgovarajuću socijalizaciju (goveda su veoma društvene životinje) i smanjuje mogućnost pojave zaraznih bolesti i bolesti papaka. Napasanje krava na pašnjacima pretstavlja najprirodniji i najjevtiniji način ishrane životinja. Životinje na paši treba da borave što duže. Na paši dolaze krave do zelene sočne hrane, lako svarljive i hranljive, koja utiče vrlo povoljno na lučenje mleka i na povećavanje količine mleka. Zavisno od botaničkog sastava i stadijuma razvića trava u momentu korišćenja, visoko proizvodne krave na odličnoj paši mogu i bez koncentrata da proizvedu 20 -22 kg mleka, a junad u tovu ostvare prirast od 800-1000 g dnevno.
Tokom letnjeg perioda kada su temperature vazduha iznad 35 stepeni životinje na pašnjacima bi trebalo zaštititi od direktnog uticaja sunca izgradnjom nadstrešnica ili sadnjom drveća.
Voditi računa o broju grla u štali
Takođe, treba voditi računa da u štali nema previše grla, na maloj površini, obavezno treba čistiti objekat i menjati prostirku, a nakon toga i dezinfikovati objekat da bi se smanjio broj muva. Potrebno je postaviti i dodatnu ventilaciju unutar objekta i koristiti sistem hlađenja hladnom vodom. Usled loših ambijentalnih uslova dolazi do promena ponašanja goveda koji se manifestuje u smanjenom konzumiranju hrane, povećanom unosu vode, produženom ležanju životinja. Kravi je dnevno u proseku samo za piće potrebno 40 do 80 litara vode. Norma može da iznosi i do 100 litara, ako je visoka mlečnost, ako se kravama daje suvlja hrana i ako je temperatura vazduha visoka.
Tekst: savetodavac stočarstva Kosovka Jakšić
