Iako se larve ne hrane jezgrom ishrana larava klapinama, značajno smanjuje kvalitet plodova jer smanjuje neke organske materije koje sintetišu klapine, a neke se i ugrađuju u jezgro.
Klapine sintetišu:
– Juglone kao glavni organski pigment, poznat po braon boji (boji ruke u kontaktu) i antimikrobnoj aktivnosti.
– Polifenoli i fenolne kiseline. Kapule sintetišu različite fenolne komonente kao što su ellagic acid, gallic acid, quercetin derivate koji obezbeđuju antioksidativnu aktivnost.
– Glukani i pektini kao i strukturalni, funkcionalni polisaharidi se sintetišu između fleshy green tissuer (tkivo sa zelenim hlorofilom) koje je odgovorno za sintezu i transport organske materije u biljci/kapuli ka jezgru. U vreme sazrevanja, kapule se lagano suše, gube vlažnost ali i zeleni hlorofil.
Ove tri komponente u kapuli štite razviće jezgra od UV zračenja, štetočina i nekih patoloških mikroba. Razaranje kapule je delimično jer ženke polažu na plod samo jednu grupu jaja. Tri komponente bitno utiču na kvalitet ali i na razviće jezgra, odnosno ploda. Oštećujući klapine, larve smanjuju sintezu proteina i nezaštićenih masnih kiselina. Osim toga, oštećivanjem klapine gubi se potrebna vlažnost i zaštita jezgra. Smanjuje se i sadržaj šećera i azotnih komponenata. Neke sorte, kao Pieral Lara i Howard se prvenstevno prodaju kao plodovi, tako da obojavanje ljuske otežava prodaju jer je smanjen kvalitet jezgra.
Odrasle larve sa crnim usnim aparatom padaju na zemlju i ubušuju se do dubine 5-7,5 cm i to hrizalidiraju. Na proleće, formiraju se lutke iz kojih izleću odrasle muve. U zemlji ostaju oko 8 meseci. Neke larve ostaju u zemlji 2 godine ili duže. Na peščarama Subotice, ubušuje se nešto dublje.
U pogledu naseljenosti sorata oraha, Rh.completa najviše se nalazi na orah terminalnim stablima jer su visoka i obično se hemijski ne štite. U ranijim literaturnim podacima navode se razlike u atraktivnosti sorata. Tako, sorta Hartlay je atraktivnija od drugih. Međutim, novija istraživanja su pokazala da krupniji plodovi sorata (Tulare) su atraktivniji od sorata sa manjim plodovima (sl.7).
Simbioza je česta kod insekata
Simbionti su dosta prisutni kod insekata. Tako, kod uholaža (F.auricularia) majke, hrane nimfe N 1-2 sa izlučevinama jednjaka ali i izmetom majke da bi dobile simbionte koji određuje ishranu i omogućuju i rast nimfi. Slično je i kod mramoraste smrdljive voćarske stenice (H.halys) koja luči iz abdomena Pantotea bakterije – simbionte na površinu horiona jaja i larve L1 se hrane samo ovim simbiontima da bi mogle dalje da se razvijaju, itd.
Buminal (Bayern)
Mamak je registrovan za C.capitata ili voćnu i Bactrocea oleae (maslinovu muvu). Mamak sadrži hranu za dopunsku ishranu ili ima proteine (slično izmetu ptica) 38%, azot 8% i druga azotna jedinjenja 3,25%+insekticid.
Koristi se 0,6 lit. Buminala u 100 l vode+insektici. Prska se svaki drugi red. Primena hranidbenih mamaka u dodatku insekticida se redovno koristi sve vreme dopunske ishrane.
Combi – Protect
Atraktant za muve vrsta Drosophila, Rhagoletis itd. radi se o proteinskoj hrani, atraktantu sa dodatkom šećera i vitamina koji emituje miris za privlačenje muva. Mamak se priprema u razmeri 1 l na 100 l tople vode, sipa se u sud prvo atraktant, a posle doda topla voda i dobro promeša. Na kraju se dodaje insekticid, naprimer spinosad. Mamak se sipa u atomizer i prska svaki drugi red ili 3-8% površine lisne mase ili 3 do 8 stabala od 100. Preporučuje se količina mamka 8,2 lit/ha do 16,50 lit/ ha. Preporučuje se i prskanje svih stabala ali se količina mamaka povećava. Prskanje se izvodi u vreme dopunske ishrane muva. Ovde se privlače muve i iz naselja ali dodavanjem insekticida sprečava se formiranje populacije R.completa u zasadu.
Tekst i foto: Dr Marko Injac,
diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska, u oblasti
– Uporedna patologija i doktoriraona virusima dudovca (H. cunea)
(Novembar 2026.)
