Kad god se Mihajlo Dimitrijević iskusni pečar iz Surdulice pojavi na Međunarodnom sajamu pčelarstva u Vranju sa malim džakčićima punim truda uvek napravi pravi bum. Tako je bilo i ovog puta kada ih je za veoma kratko vreme prodao po hiljadu dinara posetiocima sajma. Gotovo sve su ih pokupovali pčelari koji ovu gljivu koriste za zadimljavanje košnica. Niko od njih nije mario za cenu videći da je ponudio trud odličnog kvaliteta.

– Trud koji sam prodavao je od prošle godine. Toliko je suv da je i trunje počelo da ispada iz njega. Pčelari znaju šta to znači i zbog toga su ga rado kupovali – objašnjava Mihajlo.

I u ovom poslu naš sagovornik važi za velikog profesionalca. Prvo je sakupljao trud za svoje potrebe, a kada je video da od toga može nešto i da se zaradi počeo je da ga iz šume donosi u većim količinama. Iako ova gljiva može da se sa bukovih stabala bere tokom čitave godine on to uglavnom čini u periodu kada lišće opadne sa drveća jer tada ima priliku da na lakši način ubere najkvalitetnije komade. U berbu obično odlazi sa dobro naoštrenim nožićem koji mu omogućava da sa drveta bez problema skine najbolje komade ove gljive koji rastu na južnoj strani. Najviše ih ima na mestima gde ima dosta vlage pa ih zato najčešće bere u blizini Vlasinskog jezera. Kada njima napuni džakove i donese ih kući on svaki komad dobro očisti od raznovrsnih nečistoća i iseče na komadiće pogodne za zadimljavanje košnica.

– Potom ih stavim u kazan da se na kratko prokuvaju u vodi sa pepelom nastalim posle izgorelog drveta – kaže Mihajlo ističući da posle kuvanja trud suši na promajnom mestu gde ima dosta sunca. Ako ga suši u periodu kada je sunce jako onda sušenje završava za svega dva dana, a ako to čini u godini kada nema dosta sunca onda taj proces ume da potraje više od mesec dana.

Od ove tehnike pripremanja truda za korišćenje on se nikako ne odriče jer mu na taj način produžava vek trajanja, a korisniku omogućava da ga prilikom korišćenja lakše zapali i na njemu održi varnicu.

Tekst i foto: Gordana Nastić