Poseta Regionu Valensije od 22. do 24. 2026.  je bila od velikog značaja za prikupljenje iskustava iz prakse koji mogu pomoći razvoju intenzivne proizvodnje u Srbiji. Poseta kooperativanma, institutu, proizvođačima dala nam je ideju da pokušamo da to primenimo u Srbiji. Oduševljen sa 600.0000 ha voćnjaka u regionu Valensije, kooperativama, Institutom za razvoj Voćarstva  u tom kraju koji su osnovali farmeri, pokušavam da napišem tekst koji bi zainteresovao proizvođače i institucije koje sa bave voćarstvom kod nas.

Po dolasku u Valensiju prvo smo otišli da vidimo jednu kooperativu koja je osnovana 1942. godine. EXAGRO, je jedna od najstarijih i najbolje organizovanih kooperativa u regionu Valensije. U ovoj kooperativi se otkupi i proda oko 59.000 tona voća citrusa, pretežno narandže i oko 5 do 7 hiljada tona japanske jabuke. U kooperativi je oko 1200 farmera iz 79 sela. Tokom sezone angažuju preko 1000 radnika. Proizvode uglavnom izvoze na tržišta severne Evrope, Nemačka i Danska su najveći uvoznici, dok jedan deo svojih proizvoda plasiraju i u supermarketima širom Španije. Ono što je značajne je promena tehnologije, od konvencionalne prelaze na tehnologiju ZERO ostataka pesticida i na organsku proizvodnju. Odnosi između kooperanata i kooperative su jasno definisani. Kooperativa se trudi da proda proizvode po što višoj ceni i da kooperanti imaju što veću zaradu. Taj korektan odnos izgradio je dugoročno poverenje kooperanata prema kooperativi. Trude se da proizvođačima isplate novac za tri meseca posle predaje voća, ili do kraja godine.

Interesantno je da kooperativa ima i 30 hektara eksperimentalnog- oglednog zasada gde se ispituju nove sorte i podloge kao i primena različitih folijarnih đubriva, algi, aminokiselina ali i primena fulvo i huminskih kiselina za popravku zemljišta, bolju fiziološku aktivnost i bolje usvajanje mineralnih materija. Značajno je spomenuti da imaju oko 2000 metara kvadratnih solarnih panela.

Tokom vožnje van grada Valensija vrlo su upadljive velike plantaže citrusa, pre svega pomorandže i zasada japanske jabuke gde se kraj nije video. I posle vožnje od 70 km na sve strane su se rasprostirale plantaže. U ravničarskom delu dominirali su citrusi i japanska jabuka, a iznad 400 metara kajsija, maslina, badem i vinogradi.

Put nas je doveo do zasada jedne porodice koja nije deo kooperative i na svom imanju proizvode narandže i japansku jabuku. Japansku jabuku sade na rastojanju  2,5m i to obavezno na gredicama. Svi zasadi su u sistemu navodnjavanja sa dve laterale u redu koje su raspoređene u projekciji krune i to se pokazao kao najbolji sistem navodnjavanja. Plantaže japanske jabuke podižu na rastojanju 4,5 puta 2,5 metara, a uzgojni oblik je vretenast žbun.

Nakon toga posetili smo kompaniju FERTIX koja se bavi proizvodnjom specijalizovanih folijarnih đubriva sa različitim kombinacija makro i mikroelemenata, ali imaju i preparate na bazi algi i aminokiselina i fulvo i huminske kiseline za popravku strukture zemljišta i bolje usvajanje makro i mikroelemenata. Poseban proizvod koji je tamo najprodavaniji jese tenziomax koji spušta ph vode do 5,5 do 6 što je veoma važno za bolje dejstvo pesticida. Ovaj preparat sadrži i okvašivače i jedinstven je u svetu i dobro bi došao našim proizvođačima koji imaju problema sa visokim ph u vodi.

Institut AVA

Sledeći dan posetili smo Institut AVA koji su osnovali farmeri i on se prostire na oko 30 hektara. Za nas je to bilo vrlo značajna poseta i mnogi su bili oduševljeni da postoji jedan takav Institut koji ispituje sorte, podloge, primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera pretežno kod citrusa, maslina, avokada, vinograda i kivija i daje preporuke farmerima da oni ne bi napravili greške.

Institut radi za potrebe farmera.U ispitivanju sorti, podloga i tehnologije proizvodnje trude se da evidentiraju greške i probleme da ih otklone, kako se to ne bi dešavalo kod proizvođača. Otprilike transfer informacija vrše na 100.000 hektara. Tansfer znanja farmerima vrše putem savetovanja, radionica na oglednim poljima, putem časopisa koji se izdaje dva puta godišnje i primi ih 15.000 farmera, putem televizije, društvenih mreža itd.  Istraživanja rade u laboratorijama: mikrobiološka ispitivanja, fertirigaciona ispitivanja, ispitivanja u grinhausima, komorama za hlađenje.

 U okviru Instituta postoje sledeći Departmani:

1. departman za proizvodnju,

2. Departman za ispitivanje preparata za zaštitu bilja,

3. Departman za transfer tehnologija,

4. Departman za istraživanja,

 5. Departman za inovacije, odnosno učestvovanja na nacionalnim i međunarodnim projektima.

Imali smo priliku da vidimo ispitivanje fertirigacije na svih 30 hektara, banku gena citrusa, kućice i feromone za štetne insekte kako bi sačuvali predatore u voćnjaku, zasade citrusa, japanske jabuke, kivija. U grinhausima čuvaju biljke pre svega povrtarskih biljaka paprike i paradajza, kako bi dobili biljke oslobođene od virusa, bakterioza i nematoda. Značajan momenat je što Institut što više razvija tehnologiju proizvodnja da se dobiju proizvodi sa nultom sadržajem pesticida, ali sve veću pažnju posvećujui organskoj proizvodnji. 

OVAJ PRIMER INSTITUTA AVA IZ REGIONA VALENSIJE KOJI SU OSNOVALI FARMERI I GDE SE RADI PRIMENLJIVA NAUKA MOŽE DA BUDE DOBRA IDEJA DA SE TAKAV JEDAN INSTITUT FORMIRA U SRBIJI ILI DA SE ISKORISTE POSTOJEĆI INSTITUTI I USMERE U TOM PRAVCU.

Obišli smo i zasade na većim nadmorskim visinama od 400 do 500 metara i ovde se gaji badem, kajsija, maslina i vinova loza. Kod kajsije su izabrali uzgojni oblik španski grm ili redukovanu vazu tako da sve operacije rade sa zemlje pogotovu rezidbu i berbu. Već su uradili zelenu rezidbu. Nisam primetio da imaju ožegotine na listovima iako imaju visoke temperature i pretpostavljamo da su protiv ožegotina radili nekim preparatom.

Pored tradicionalnog gajenja masline na većim rastojanjima, imali smo priliku da vidimo superintenzivne zasade masline na rastojanju 4×1,5 metara i to zasade u drugoj trećoj i četrtoj godini. U svetu sam imao priliku da vidim guste zasade masline, ali je ovo jedan od savremenijih zasada masline u svetu.

Iskustva iz Valensije su vrlo značajna za dalji razvoj voćarstva u Srbiji. Pre svega izabrali su voćne vrste koje daju najbolje rezultate u odgovarajućim agroekološkim uslovima, preko 90 odsto farmera je u Kooperativama, odnosi između Kooperativa i kooperanata su jasno definisani na zadovoljstvo i jednih i drugih, imaju Institut koji se bavi primenljivom naukom i transferom tehmologija farmerima. Od ovih voćnih vrsta koje tamo gaje kajsija se gaji u Srbiji ali se mora voditi računa o agroekološkim uslovima kako ne bi došlo do izmrzavanja, japanska jabuka i maslina mogle bi s obzirom na klimatske promena da se gaje na okućnicama i amaterskim zasadima ali se u prve tri godine biljke moraju zaštititi od niskih temperatura.

Srpske zadruge

I Srbija je imala jako razvijeno zadrugarstvo koje je kroz istoriju spašavalo od ekonomskih kriza, a onda se ono stavlja na margine razvoja poljoprivrede. Odnos između proizvođača i hladnjačara i prerađivača nije dobar, jer proizvođači nisu akcionari, a i odnos između proizvođača i hladnjačara nije dobro regulisan. Malo je zadruga u Srbiji gde su proizvođači udruženi i vlasnici su Zadruge. Jedan od retkih primera je zadruga VOĆAR u Novom Slankamenu. Možda će ova iskustva iz Španije zainteresovati javnost, da na ovaj način tamo gde nije kasno zadržimo mlade ljude na selu. Selo i i zadruge su bile i okosnice razvoja poljoprivrede Srbije i opstanak mladih na selu.

Tekst i foto: prof. dr Zoran Keserović