Uspešna proizvodnja voća ne može se ostvariti bez kvalitetnog sadnog materijala. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade jabuka podrazumeva visoko kalemljenje sadnice, dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama, takozvane KNIP. Ukoliko se koriste ovakve sadnice, u drugoj vegetaciji se može ostvariti prinos od 22–28 i više tona po hektaru, što zavisi od sorte.
Pri kupovini sadnica treba posebno pregledati korenov sistem i, ako ima nekih izraslina, treba proveriti o čemu se radi. Vrlo često je u pitanju rak korena ili oštećenje od napada nematoda. Takve sadnice ne treba saditi. U slučaju da je korenov sistem sadnice zaražen i krvavom vaši, mora se delovati preventivno, da se ne bi unele u voćnjak. Pri kupovini treba čuvati svežinu sadnica jer zbog dužeg transporta često dolazi do njihovog dehidriranja ili isušivanja korenovog sistema. Ukoliko su sadnice duže vreme provele u transportu, treba ih držati u vodi 12-24 časa, da bi nadoknadile izgubljenu vlagu. Da ne bi došlo do isušivanja korena pri transportu, na korenov sistem se stavlja vlažan treset ili se čuvaju u hladnjači do momenta sadnje.
Priprema sadnica za sadnju i sadnja
Neposredno pre sadnje treba napraviti smešu u većoj posudi ili iskopanoj rupi od mešavine balege i zemlje, u odnosu 1:3, uz dodavanje nekog od fungicida (ortocida, captana ili benomila). Oštećene žile na sadnicama se izbacuju, a jače se krate za jednu trećinu ravnim presekom i potom zamoče u napravljeni rastvor i raznose u rupe. Otvaranje brazdi radi se vinogradarskim plugom, a zagrtanje putem diskova.
Dubinu sadnje treba prilagoditi visini kalemljenja. Visina spojnog mesta u odnosu na površinu zemljišta treba da je ujednačena, a sva spojna mesta okrenuta ka jugu. Preporučena visina spojnog mesta iznad površine zemlje je 12 – 20 cm, što zavisi od bujnosti sorti: kod spur tipova se spojno mesto ostavlja bliže površini zemljišta, a kod bujnijih sorti jabuke spojno mesto treba da je na visini 18-20 cm.
Sadnju voćaka moguće je obaviti u jesen, u toku zime, ukoliko vremenske prilike dozvole i u proleće što je moguće ranije. Najbolja je jesenja sadnja, jer preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve se sadnice brže i bolje razvijaju. Prolećna sadnja se preporučuje na vetrovitim položajima i predelima s vlažnijom klimom, pogotovu na težim zemljištima. Prolećnu sadnju najbolje je obaviti što ranije, a najkasnije do kraja aprila, ali ukoliko vremenski uslovi ne dozvole, sadnja se može obaviti sve do 20. maja. Nakon obavljene sadnje sadnice se pričvršćuju za prvi red žice bužirom, metalnim ili plastičnim držačima.
R. D. J.
