Izbor podloge je važan u uzgoju trešnje

jul 2, 2026

Prilikom izbora sorti trešnje mora se obratiti pažnja na sledeće kriterijume: na vreme sazrevanja, krupnoću plodova, boju pokožice, oblik ploda, čvrstinu ploda, karakteristike peteljke, otpornost prema pucanju plodova, čuvanje i transportabilnost plodova, odnos šećera i kiseline, otpornost na mrazeve. U Evropi se teži da se postigne berba 25 kg na čas, da prečnik bude preko 28 mm, da sorte budu otporne na pucanje, da se postiže svake godine 15 tona po hektaru i da se plodovi mogu čuvati i do 8 nedelja.

Proizvodnja koštičavih voćnih vrsta je zastupljena u svim delovima naše zemlje. Tome doprinose izuzetno povoljni prirodni uslovi za njihovo gajenje, tradicija, blizina prerađivačkih kapaciteta, potražnja svežeg, smrznutog i suvog voća ali i proizvodnja rakije. Koštičave voćne vrste zauzimaju oko 58 % ukupnih površina pod voćem u Srbiji, a u okviru toga dve trećine zauzima šljiva. Međutim, veliki deo tih zasada je ekstenzivan, odnosno sa niskim nivoom agrotehnike ili čak bez primene bilo kakvih agrotehničkih mera.

Kad je reč o uvođenju savremenih tehnologija proizvodnje koštičavih voćnih vrsta, najviše je urađeno kod trešnje. To podrazumeva podizanje zasada u gustom sklopu, protivgradne mreže, fertirigaciju i još jedan veoma značajan iskorak u pravcu pravilnog izbora sorti i podloga. U novim zasadima trešanja preovlađuju sorte na slabo bujnim podlogama kao što je gizela, i najnoviji sortiment kod koga se prinos kreće od 10 do 18 tona po hektaru. U manjoj meri su zastupljeni savremeni, intenzivni zasadi ostalih koštičavih voćnih vrsta.

Grocka ostaje prestonica trešnje

Trešnja se kod nas gaji ređe u vidu plantažnih zasada, češće kao pojedinačno stabalo, mada u poslednje vreme postoji interesovanje za masovnom proizvodnjom ove voćne vrste. Trešnja se na okućnicama može saditi u vidu soliternog stabla velikih dimenzija, ili na parceli manje površine u sistemu špalira na slabo bujnim podlogama kao što su kolt, gizela 5 ili oblačinska višnja.

Korišćenjem slabo bujnih podloga, uz primenu operacija letnje rezidbe, stablo trešnje može se formirati u obliku vaze ili nekog od dekorativnih uzgojnih oblika. Krupno lišće i obilje cvetova čini je veoma dekorativnom voćnom vrstom. Plodovi ranih sorti pristižu već u prvoj nedelji maja meseca, a osim za upotrebu u svežem stanju, pogodni su za preradu u slatka i kompote, posebno sorte žute boje ploda.

Pod trešnjom se u Srbiji nalazi oko 7.039 ha. Najveći proizvođač trešnje u Evropi je Španija sa 29.310 ha. Na drugom mestu je Italija sa 28.610 ha, a na trećem Grčka sa 16.830 ha. Podsećam da smo, prema popisu iz 2023. godine, pod trešnjom imali oko 4.435 ha. Imajući u vidu da se u poslednje vreme podižu intenzivni zasadi sa protivgradnim mrežema, zaštitom od kiše i fertirigacijom, povećanje je značajno. Poznato je da je centar trešnjarstva selo Ritopek. Vodeće opštine u Srbiji po površini pod trešnjom su: Grocka (1.512 ha), Smederevo (387 ha), Leskovac (332 ha), Čačak (155 ha) i Topola (151 ha). Grocka je na prvom mestu i kada su plantažni zasadi trešnje u pitanju (1.196 ha). Sledi Smederevo (349 ha), dok oko 100 ha plantaža pod trešnjom imaju Topola, Čačak i Šabac

Rodnije, krupnije i otpornije sorte

Odnos između cene koštanja i otkupne cene veći je kod trešnje nego kod višnje, pa je trešnja i znatno profitabilnija. Pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni poslednjih godina potvrđuje da je Srbija u proizvodnji trešnje konkurentna na inostranom tržištu. To je, zajedno sa povećanom tražnjom, razlog zbog koga trešnja poslednjih godina doživljava ekspanziju. Sve je veće interesovanje za podizanje zasada trešnje u Srbiji, a i potražnja plodova u Evropi i Rusiji otvara mogućnost za povećanje površina pod trešnjom.

Među najznačajnijim ograničenjima proizvodnje trešnje u Srbiji su: neadekvatna struktura sortimenta, korišćenje bujnih generativnih podloga (divlja trešnja i magriva), bujna stabla i veliki razmaci sadnje koji otežavaju primenu agro i pomotehničkih mera, kao i berbu plodova. Ovome u velikoj meri doprinose i specifične reproduktivne karakteristike i odnosi oplođenja sorti trešnje, kao i njihovo nedovoljno poznavanje u praksi. Da bi se proizvodnja trešnje u Srbiji povećala, potrebno je uvesti novije sorte, koje se u odnosu na postojeći sortiment odlikuju boljom rodnošću, atraktivnijim izgledom ploda, pre svega većom krupnoćom, čvršćim mezokarpom i boljim kvalitetom.

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.