Za raskovnik kažu da štiti od zle sreće i bolesti. Može da prizove zdravlje i pare, te se nabavlja i u kuću unosi najčešće kao amajlija za sreću. Ova biljka je poznata vekovima, o njoj je pisao i Vuk Karadžić. Travari kažu da je narod najviše kupuje zbog verovanja u njene moći, dok su o njenim lekovitim svojstvima saznanja danas nedorečena.
Po usmenom predanju u mitske biljke srpskog naroda, osim raskovnika, on pominje još smilje, bosilje, kovilje i devesilje.
Na tezgama travara i prodavaca lekovitog bilja širom Šumadije, među stotinama vrsta sušenog bilja za čajeve, često se nađe i pokoja magijska. Koren raskovnika ne leči ništa, osim zle sreće. A srtašnik rasteruje košmare.
„Raskovnik se kupuje često, kao amajlija“, kaže Zoran Mihajlović, travar iz Kragujevca. Za ovu, danas tajanstvenu biljku, kažu, znali su i stari Sloveni. Vojnici su je nosili ušivenu u uniforme u nadi da ih metak neće pogoditi. Domaćini su je unosili da spreče svađe u kući i oteraju bolesti, a obavezno se uvijala u crveno platno.
Kod nas se raskovnik može naći u istočnoj Srbiji, na Rtnju, Homoljskim planinama i na Suvoj planini.
Postoje tri vrste raskovnika latinskih naziva Laser trilobum i Laserpitium siler.
Raste preko metar visine, cveta tokom leta belim, sitnim cvastima, a koren joj je dugačak oko 15 centimetara. Zbog narodnog verovanja da njen koren ima magijske moći, danas je ona ugrožena zbog preteranog branja i čupanja iz korena.
Travar Zoran Mihajlović kaže da se pominje da su se neki delovi biljke koristili protiv zmijskog otrova, da je dobra za varenje, lečenje čira, bolesti krvotoka, i zglobova, astme i epilepsije. Ali, da bi ova biljka bila korisna treba dobro poznavati njena lekovita svojstva i način upotrebe, kako se ne bi napravila veća šteta nego korist, te da nikako to ne treba raditi na svoju ruku.
„Nekako se koren raskovnika u današnje vreme pročuo kao biljka koja štiti od zla i nesreće, da može da spasi uklete i donese sreću i blagostanje, pa je tako i traže kupci. O njenoj lekovitosti trebalo bi reč više da kaže neko upućeniji. Šteta je, ako je lekovita, da se ne upotrebljava, kao i mnoge druge lekovite biljke“, kaže Mihajlović.
Biljka koja tera strah
Nije samo raskovnik u kriznim vremenima tražena biljka. Travari svedoče da ih mušterije često pitaju i za strašnik.
„Veruje se da može da odagna strah i košmare. Stavljaju ih pod dušek kako se deca ne bi plašila mraka. Anksiozne osobe veruju da će ih smiriti i pomoći im da pobede fobije i paniku“, dodaje Zoran Mihajlović.
Kovilje, koje je Tucakov ubrojao u mitske biljke, služi da osoba pod tim imenom bude postojana. Zovu je još i babina kosa ili madona. Kada cveta izgleda kao talasanje duge, sede kose i podseća na kudelju, a kada se ubere, godinama ostaje nepromenjena.
Zmaj Jovino devesilje
Devesilje je biljka koja se u narodnoj medicini pominje kao dobar diuretik, tonik, i digestiv. Status magijske potiče iz njenog naziva devesilje – devet sila bilje. Jovan Jovanović Zmaj često ju je pominjao u poeziji u „Đulićima“:
Snivo sam te, a ti puna cveća,
Među cvećem lekovita bilja,
Bilo stitka, ljubice i krina,
Odoljena, čubra, devesilja…
Tekst i foto: Biljana Nenković
