Jabukov smotavac koji je u narodu poznatiji još i kao “jabučni crv” je najopasnija štetočina plodova jabuke. U zasadima jabuke javlja se svake godine u većoj ili manjoj meri, a crvljivost plodova dostiže i do osamdeset posto. Suzbijanje jabukinog smotavca je moguće samo na osnovu praćenja leta leptira prve i druge generacije pomoću feromona odnosno feromonskih klopki.
Ova štetočina se, prema rečima Dejana Mujakića, svetodavca za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, obično može naći početkom maja meseca kada se vešaju o krune voćaka. Klopke moraju svakodnevno da se obilaze i beleži broj ulovljenih leptira.
– U jednom zasadu jabuke površine 2 hektara treba postaviti pet feromonskih klopki, a u manjim, najmanje jednu do tri. Veći broj treba postaviti u rubnim redovima zasada, kako bi se pratila brojnost leptira doletelih iz obližnjih voćnjaka – ističe Mujakić.
Crvljivost plodova prouzrokuju gusenice odnosno larve ove štetočine. U početku beličasto žute sa crnom glavom, a kao odrasle poprimaju boju mesa. Pile se iz pojedinačno položenih jaja na površini plodova, ali i na obližnjim grančicama i lišću. Čim izađu iz jaja gusenice se ubrzo ubušuju u plodove i to obično čine pored čašice ili peteljke, ili na mestu gde se plod dodiruje sa listom ili dva ploda međusobno. Tokom ishrane buše nepravilan hodnik puneći ga izmetom sve do semene kućice hraneći se i samim semenkama. Svi napadnuti plodovi prevremeno sazrevaju i potom opadaju. Gusenice za tri do četiri nedelje odrastu, napuštaju plodove i odlaze u razne pukotine na deblu i granama gde se u beličastim kokonima pretvaraju u lutke, a kasnije u leptire.
– Kada se po jednoj feromonskoj klopki u proseku nađe šest leptira za jedan ili više dana, dostignut je tzv “prag prskanja”, tako da bi za nekoliko dana trebalo da se izvede prvo tretiranje – poručuje Mujakić i naglašava da od toga dana treba sabirati vrednosti srednje dnevnih temperatura iznad 10 Celzijusovih stepeni i kada se dobije zbir od 90 stepeni ostvaren je optimalni rok za izvođenje prvog prskanja. Na isti način se beleži let leptira druge generacije i određuje rok suzbijanja. U suprotnom, ako nema leptira u feromonskim klopkama ili ih ima manje, znači da neće biti crvljivih plodova, ili ako ih bude, biće ispod praga tolerancije.
Praksa je pokazala da se suzbijanje jabukinog smotavca obično izvodi dva do tri puta insekticidima, a nekada i znatno više. Da bi se broj štetočina smanjio i broj prskanja sveo na što je moguće manju meru, dorinose sledeće mere koje se odnose na pravilnu negu voćnjaka, sakupljanje i što bržu preradu ili uništavanje prerano opalih crvljivih plodova, gajenje sorata sa čvrstom pokožicom plodova, postavljanje mreže na prozorima u skladištima radi sprečavanja izletanja leptira, razvijenih iz eventualno unetih crvljivih plodova, prikupljanje i uništavanje gusenica i lutaka lovnim pojasevima.
– Lovni pojasevi se prave od debljeg talasastog papira, širine oko 20 cm. Postavljaju se i vezuju oko debla voćaka na visini od oko 30 cm od zemljišta. Odrasle gusenice se zbog preobraženja u lutke i prezimljavanja zavlače u šupljine papira što omogućuje voćarima da ih lakše prikupe i spaljivanjem unište – kaže Mujakić.
U ekstenzivnim voćnjacima stavljanje lovnih pojaseva na svako stablo doprinosi značajnom smanjenju napada, a u nekim slučajevima može zameniti primenu insekticida. Za prvu generaciju smotavca lovni pojsevi se postavljaju u maju, a skidaju polovinom juna, za drugu se postavljaju u julu, a skidaju posle berbe.
Za prvo prskanje bolje je koristiti insekticide iz grupe regulatora razvoja insekata, dužeg rezidualnog dejstva, a za poslednje one koji imaju kraću karencu. Na taj način bivaju sačuvani i brojni prirodni neprijatelji ove štetočine parazitske ose, stenice zlatooke.
Tekst i foto: Gordana Nastić
Naslovna fotografija: AdobeStock
