Kalamondin narandža je možda najbolji izbor za početnike, jer neprekidno cveta, cvetići intenzivno mirišu, a iz njih se razvijaju mali, okrugli plodovi koji su previše kiseli da bi se jeli sirovi, ali su idealni za pripremu ukusne marmelade.
Jagode su među najzahvalnijim voćkama za gajenje na terasi i balkonu, idealne su i za saksije, viseće žardinjere i gredice. Potrebno im je sunčano mesto, dobro drenirano zemljište i redovno zalivanje. Sadnice se sade tako da koren bude pokriven zemljom, ali da srce biljke ostane iznad površine. Kada se posade u aprilu, plodove možete očekivati već krajem maja i početkom juna. Osim što lepo izgledaju, jagode svojim mirisom oplemenjuju prostor.
Kada se gaje na terasi kao jagodnjak, prednost treba dati stalnorađajućim ili remontantnim sortama, takozvanim mesečarkama sa kojih se plodovi mogu brati u kontinuitetu, od kasnog proleća (maj) pa sve do prvih jesenjih mrazeva. Najpopularnije sorte su „albion“ (konična, izuzetno otporna), „murano“ (visoko produktivna, plod 25 do 35 grama), „irma“, selva, „malaga“ i šumske stalnorađajuće jagode. Sve one imaju dva glavna talasa berbe – obilnu u maju i junu i slabiju od septembra do mraza, uz konstantno donošenje plodova između. Preporučuje se da se sade na razmaku 25 do 30 cm između biljaka, a neophodno je redovno zalivanje, naročito tokom velikih vrućina.
Sveže i zdrave bobice „s terase“
April je savršen za sadnju malina u većim saksijama na terasi.One vole blago kiselo, vlažno i rastresito zemljište. Sade se na dubinu od desetak cm, malo dublje nego što su bile u rasadniku, a biljka od biljke je udaljena 50 cm. Potrebna im je potpora (štapovi ili mreža) kako bi rasle uspravno. Plodovi dolaze već u prvoj godini, a ukus im je neuporediv. Kod izbora sorti prednost treba dati stalnorađajućim, poznatim i kao jesenje, remontantne maline koje formiraju plodove više puta u toku godine (od jula do mrazeva) na jednogodišnjim izdancima.
Idealne su za terase, jer ne zahtevaju kompleksne strukture, već se posle berbe jednostavno orežu na svega nekoliko cm od zemlje i čekaju novi rod na proleće, a popularne sorte „polana“, „polka“ i “rubin“, poznate su po izvanrednom ukusu i obilnom prinosu. Čvrsti izdanci ne poležu, pa ne zahtevaju naslon (špalir). One su uglavnom za svežu upotrebu mada „polana“ dobro podnosi transport i zamrzavanje.
Uz maline kao voće „s terase“ sve popularnije su borovnice. Vole kiselo zemljište (rN 4.5 do 5.5), pa se preporučuje sadnja u mešavinu treseta, borove kore i peska. Potrebno im je sunčano mesto i obilno zalivanje mekom vodom. Borovnice rastu kao niski grmovi, cvetaju krajem proleća, a plodove daju tokom leta.
Kolekciju bobičastog voća koje uspešno može da se gaji na terasi dopunjuju ribizle – crna, crvena i bela. Ribizla je otporna biljka koja uspeva i u polusenci, što je čini idealnom za mesta gde druge voćke ne rastu dobro. Ne traže puno nege, a već sledećeg leta možete uživati u osvežavajućim plodovima, punim vitamina C.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Vecteezy
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
