Jagorčevina je cvet koji otvara vrata proleću. Kao jedan od vesnika novog ciklusa života, jagorčevina cvetom simbolizuje pobedu nad zimom. Ne čudi zato što se u narodu kaže da je ona ključ koji otvara vrata proleća. Zovu je još i jaglac, jaglika, primula (lat. Primula vulgaris) i svrstavaju među najranije proletnice. O tome govori i njeno ime – primus znači prvi, dok vulgaris znači običan, svakodnevan. Trenutno je ugrožena biljna vrsta, zbog preteranog sakupljanja njenih cvetova.

Jagorčevinu možete preneti iz šume tako što ćete pažljivo zahvatiti koren zajedno sa zemljom. Ali, da biste prirodi ostavili što više ove stare, otporne i lekovite sorte cveća, najbolje je da je sami razmnožite, jer je proces veoma jednostavan i lak. Seme se poseje u kasno proleće ili rano leto u supstrat koji dobro zadržava vodu. Kada biljke formiraju 2 do 3 prava lista, pikiraju se, a nakon 20 do 30 dana, kada ojačaju, presađuju se na stalno mesto ili u veće saksije.

Većina ljudi kod nas je po preporuci lekara, bar jednom koristila čaj ili sirup od jagorčevine. Naime, jagorčevina je najpoznatija kao lek za iskašljavanje. Razgrađuje sekret iz pluća i grla i olakšava njegovo izbacivanje. Služi i za izradu pomoćnih lekovitih sredstava za lečenje disajnih puteva, posebno kod dece. Pored blagotvornog dejstva na respiratorne organe, jagorčevina ulazi u sastav različitih biljnih mešavina koje se koriste kod nervne uznemirenosti, nesanice, migrene, slabosti srca, cirkulacije krvi. Zemlja u koju sadite jagorčevinu treba da bude propusna i umereno vlažna. Za gajenje u saksiji potrebna je posuda većih dimenzija, sa dobrom drenažom. Kako listovima jagorčevine ne prija kvašenje i orošavanje, idealno je zalivati zemlju oko biljke. Prihranjuje se tečnim mineralnim đubrivom za cvetnice od oktobra do početka cvetanja. Da bi novi cvetovi brže stigli, potrebno je redovno uklanjati one precvetale