Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ „Јанин рај“ у предграђу Крагујевца

„Јанин рај“ у предграђу Крагујевца

319

Текст и фото: Биљана Ненковић

Драган Цветковић из Петровца код Крагујевца још пре двадесетак година одлучио је да направи своје имање и буде сам ковач своје среће. Један је од пионира етно туризма у Шумадији, а да направи свој рај и почне да производи здраву храну помогла му је случајно једна коза. Много околности у то време није му ишло на руку, али успео је да свој живот и своју породицу пресели из вишеспратнице у предграђе Крагујевца, и од обичног викендаша постане свој газда.

На свега пет километара од центра Крагујевца, на путу ка Тополи, пронашао је парче земље. Данас се ту налази сеоско туристичко домаћинство „Јанин рај”, у власништву Драгана и његове супруге Светлане. Домаћинство је добило назив по њиховој млађој ћерки Јани, која се ту и родила. Све је почело наизглед случајно. Драган је ветеринар и док је радио на терену, маштао је да остане на селу и да има много животиња.

Бака као учитељица живота

– Одрастао сам у Лапову, у сеоском домаћинству којим је суверено владала моја бака. Она је знала све око живине и биљака. Као мали упијао сам све што она ради и „крао“ трикове, којима се и данас служим. Одувек ми је била жеља да живим на селу и није случајно што сам изабрао баш овај позив, а и моја супруга воли село – каже Драган.

Уједно, хтели су да плац буде близу града, на лепој локацији, јефтин и да могу да дођу после посла у граду и да ту проведу викенд. Нашли су један такав, али био је много запуштен.

– Толико је био зарастао у трње и коров да није могло да му се приђе. Када сам довео супругу, она га је само погледала и упитала „Па ко ће ово са среди“. Одговорио сам јој: „Ти и ја ћемо полако, па кад завршимо“. Тако сам је охрабрио и кренули смо у авантуру.

Трагао је за земљом за коју су многи мислили да није идеална за узгој животиња, а поготову за сеоски туризам. Међутим, брже него што су мислили, уз велики рад најпре су средили двориште. Жеља им је била да деца одрастају на чистом ваздуху уз домаћу храну и тако су почели да праве своју кућицу у цвећу, где им се родила и млађа ћерка Јана која је ту одрасла, уживајући у природи.

Тих година Јана је од њиховог пријатеља добила јаре на поклон да се игра. Нису тада ни размишљали да ће почети да гаје козе, јер за то није било услова. Међутим, јаре је ушло под кожу свима. Убрзо је стигло још једно, па остала четири, десет, да би данас њихово стадо бројало равно 40 коза, од којих ова породица живи, а ветерина је постала Драганов споредни посао. Посао с козијим сиром и качкаваљем дошао је нешто касније, а на крају и сеоски туризам, објашњава глава породице Цветковић.

– Идеја да нам све ово буде главни извор прихода и да се озбиљније посветимо свему, почела је када смо проглашени за најлепше уређено двориште на локалном такмичењу. Из Туристичке организације Крагујевца су нас саветовали да кренемо у сеоски туризам. Мислили смо да због близине града то неће бити интересантно. Али, убрзо се показало да је људима много интересантније имање надомак града, него удаљена сеоска домаћинства. Људи зачас могу да скокну до нас, буквално за десетак минута, могу нешто купе од домаће хране, да мало прошетају или поседе у природи – каже Драган.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us