Nekada se „čudo prirode“ sa Dalekog istoka, voćka čiji plodovi na prvi pogled podsećaju na paradajz, sadilo u zavetrini kuća, ušuškavalo tokom zime i negovalo kao beba. Reč je o japanskoj ili kaki jabuci koja se poslednjih godina sve češće može videti na našim okućnicama, a stidljivo niču i manje plantaže. Poreklom je iz Kine, iako se po imenu pretpostavlja da joj je domovina Japan u kojem je postala nacionalno voće. Kaki, što je u prevodu- hrana bogova tamo se uzgaja vekovima, a postoji više od dve hiljade različitih sorti.
U devetnaestom veku prenesena je u mnoge druge zemlje širom sveta pa je tako dospela i u Evropu najpre u područja blage sredozemne klime. Sve češće se gaji i u kontinentalnim uslovima, pa i kod nas, jer su zime postale blaže, a stvorene su i sorte za hladnija područja. O ovoj, za naše uslove novijoj voćki, za naše čitaoce govori dr Vladislav Ognjanov, profesor u penziji Poljoprivrednog fakulteta i rukovodilac stručnog tima u porodičnom rasadniku MAVM u okolini Novog Sada.
Plodovi najslađi kad ugnjile
Kaki (Diospyros kaki) kod nas se, osim u prodavnicama i piljarnicama, sve češće vidi na okućnicama, posebno u poznu jesen kada crveni plodovi, poput lampiona, krase voćke s kojih je otpalo lišće. Kako bi poprimili svoju punu aromu, oni moraju biti potpuno zreli, skoro crveni. Sazrevanjem, plod postaje sočan, sladak, i prijatnog ukusa, i tada može da se jede kašičicom.
Profesor Ognjanov kaže da plodovi astringentnih sorti, kakva je kaki jabuka, moraju da „ugnjile“ da ne bi bili gorki. Zato se ostave na drvetu da omekšaju i da im se poboljša kvalitet. Pravilo je da se obrani ređaju u gajbice u jednom sloju i ostave koji dan da im se stabilizuje ukus, miris i kvalitet. Kada se ubere malo plodova koji su još uvek tvrdi, tada, ako se drže na sobnoj temperaturi, sazreju za nekoliko dana, a u frižideru im se usporava zrenje i u njemu mogu da se čuvaju do mesec dana. U zamrzivaču ne gube na kvalitetu i do osam meseci.
Većina sorti kaki jabuke je osetljiva na niske zimske temperature, izmrzava na nižim od -15 stepeni. Zato ih treba saditi na okućnicama, blizu stambenih objekata koji se greju, čime se stvara zavetrina i blaga mikroklima.
– Kaki sve više dobija na popularnosti zbog karakterističnog ukusa i svojstava koja su izuzetno korisna za naš organizam. Međutim, da bi se ova voćka uspešno uzgajala i donela dobar rod, potrebno je voditi računa o pravilnom uzgoju i nezi – ukazuje prof. Ognjanov.- Prija joj obilno đubrenje pre sadnje u sadnu jamu i redovno zalivanje tokom vegetacije.
Sadi se posle mrazeva
Kaki jabuka je listopadno drvo koje može narasti i do 12 metara u visinu, a krošnja se raširiti i do 7 metara. Ipak, retke su voćke koje u kontinentalnim uslovima postanu tako robusne. Cveta u proleće, a cvetovi privlače mnogo insekata i pčela. Beli su i mirisni i na stablu se jasno razlikuju muški i ženski. Plodovi su svetlije ili tamnije narandžaste boje, a postoje i sorte s oker žutim. Biljka voli toplija mesta, s umerenim zimama i dovoljno vlage.
Sadi se u rano proleće, kada je zemlja dovoljno mekana da se može iskopati jamić. Ukoliko se sadi u području s kontinentalnom klimom najvažnije je sačekati da prođu prolećni mrazevi da ne bi oštetili pupoljke. Prilikom kupovine sadnica, potrebno je birati one sa razvijenim korenom, da bi dalji razvoj posle sadnje bio pravilan. Poželjno je da se nabave kontejnerske sadnice. Sadi se u rupu sa kompostom, na dubinu oko 30 cm, te se pokriva rastresitom zemljom i dobro zalije. Preporučuje se da se podupre kolcem i zaveže za njega, da bi se deblo pravilno razvijalo i ojačalo. Ako se sadi više kaki jabuka, razmak između njih je 7 metara. Potrebno im je toplo i sunčano mesto, bez direktnih udara vetra.
Kaki jabuka ne bi trebala da se sadi pored drugih jabuka jer imaju više zajedničkih prouzrokovača bolesti. Takođe, s obzirom da je listopadno drvo, ne prijaju joj u komšiluku zimzelene vrste koje zemljište zakiseljavaju. Dobro podnosi ostale voćke ali posađene na razmaku od najmanje 7 metara.
Kaki zahteva dosta vode, posebno u sušnim periodima, jer inače listovi i plodovi opadaju prerano. Najvažnije je zalivanje tokom leta i sazrevanja plodova. Zimi je ono minimalno ali čim dođe proleće, navodnjavanje je potrebno pojačati. Što se tiče đubrenja ono je važno pre same sadnje. U sadnu jamu potrebno je staviti stajsko ili drugo organsko đubrivo koje se razgrađuje više godina. Dalje prihranjivanje je moguće i to pre cvetanja. Koriste se mineralna đubriva koja se mogu razmutiti u vodi ili dodati u zemlju jer je koren dobro razgranat i brzo upije hranjive materije.
Prvi rod u trećoj godini
Za održavanje stabala važna je redovna rezidba grana koje su višak i koje čine krošnju previše gustom. Zemljište oko nove sadnice treba čistiti od korova i usitnjavati ga, da bi voćka dobijala dovoljno kiseonika.
Prvi rod se očekuje dve do tri godine posle sadnje. Zreli plodovi se beru najčešće u oktobru, najbolje posle prvog blagog mraza, iako je nekad moguća i kasnije berba ali obavezno pre jačih mrazeva. Zreo plod je veoma sočan i sladak, a nedozreo je poprilično kiseo i trpak. Bere se dugim makazama, jer kod kaki jabuke peteljka je skoro srasla sa granom. Kožica jabuke je jako osetljiva te treba paziti da se tokom berbe ne ošteti plod.
Skladišti se na hladnom nekoliko nedelja, a kod dužeg skladištenja potrebno ga je zamrznuti.
Piše: Svetlana Mujanović
