Kaki ili japanska jabuka vodi poreklo sa Dalekog istoka, a kod nas je prilično retka. Plodove ovog egzotičnog voća možete videti u većim marketima, a sporadično i u dvorištima, gde ljudi uzgajaju uglavnom po jedno stablo.
Piše: Jelena Lukić
Porodica Dabić iz Ćuprije rešila je pre deset godina da posadi jednu kaki sadnicu. Zahvaljujući brizi Stanislava (84) i Vide (74) Dabić, ovo drvo godinama daje plodove zanimljivog ukusa. Poslednji su ubrani u decembru, spakovani u gajbice i na hladnom mestu, tako mogu da potraju do marta ili aprila. Prošle godine je rekordno rodila. Bilo je oko 200 kilograma plodova.
Jedno đubrenje i nekoliko zalivanja
– Nakon što smo prvi put probali japansku jabuku i pošto nam se svidela, kupili smo jednu sadnicu i posadili je između dve kuće. Tog leta, pre deset godina, intenzivno smo je zalivali i verovatno joj je odgovaralo mesto, jer ne trpi mraz, pa se veoma lepo primila. Već naredne godine dobili smo nekoliko plodova. Grane nismo skraćivali, ni orezivali, toliko su krhke da, kada mnogo rodi, moramo letvama da ih podupiremo. U kilogram stane od tri do pet jabuka, a dešavalo se da jedan plod ima i oko 400 grama. Što je drvo starije, plodovi su sve krupniji i više rodi – kaže Vida Dabić.
Tokom vegetacije nema potrebe za hemijskim tretiranjem japanske jabuke, jer je nikakve štetočine i bolesti ne napadaju. Ali, može i mora da se pođubri. To je verovatno razlog zašto je ove godine njihovo drvo poleglo od težine plodova.
– Zadnjih nekoliko godina stavljali smo stajsko đubrivo, a ranije i kompost. Đubri se na jesen, kada oberemo jabuke. Onda do proleća, kako pada kiša, tako hrana ulazi u zemlju. Zimi drvo ne mora da se štiti od izmrzavanja. To smo radili, za svaki slučaj, prvih godina, dok je stablo bilo mlado. Imali smo sreću što smo drvetu našli dobro mesto, zaštićeno je, a od kuće ide toplota. Sunce ga greje preko dana, leti se poliva, ali ne tako često, jednom u 20 dana se dobro natopi zemlja vodom – objašnjava Vida.
Ukras je sve – i cvet, i list, i plod
Kaki cveta u maju, a na drvetu ima mnogo cvetova.
– Kada cvet počne da opada, pomislimo da uopšte neće biti plodova, ali nije tako. Toliko opalih cvetova bude na zemlji, da ih suprug, koji je zadužen za čišćenje dvorišta, danima skuplja. Plodovi kreću u julu da se odvajaju, a u avgustu otpadnu neki plodovi veličine mandarine. Oni su zeleni, pa ih ostavim da uzru. Ti plodovi nisu slatki kao oni koji sazreju na drvetu. U septembru porastu još. U oktobru listovi otpadnu, drvo ogoli i onda se lepo vide jarki narandžastocrveni plodovi – kaže Vida Dabić.
I lišće japanske jabuke je vrlo zanimljivo jer je gusto, zeleno, kožasto i masno. Vrlo je dekorativno.
– Japanska jabuka je ukras dvorišta cele godine: od proleća kada počinju listovi, zatim kada drvo procveta sa lila narandžastim, bordo pa zatim tamnozelenim cvetovima, pa sve do kasne jeseni, kada ostanu samo narandžasti plodovi na drvetu – ističe naša sagovornica.
Plodovi ostaju na drvetu sve do jačih mrazeva.
Berba nakon prvog mraza
Pre konzumiranja voća, poželjno je oljuštiti njegovu koru. Ona sadrži velike količine tanina, koji uzrokuje slabiju apsorpciju nekih značajnih materija iz namirnica. Zbog tanina ima opor ukus koji se prilično gubi kako sazreva. Kako bi poprimili svoju punu aromu, plodovi moraju biti potpuno zreli, skoro crveni, pa se obično beru kasnije ujesen, nakon prvih mrazeva. Sazrevanjem, plod postaje sočan, sladak, i prijatnog ukusa. Ne bi trebalo da se jede na prazan stomak, jer može doći do dijareje.
Igor Andrejić, savetodavac u PSSS Jagodina
– Kada naberemo kaki, poređamo ga u gajbice i stavimo na hladno mesto, jer ako stoji na toplom, brzo sazri. U kuću unosimo po nekoliko komada kada hoćemo da jedemo. Tako nam potraju do marta ili aprila. Mnogo volimo ovo voće, kao i obe naše ćerke i troje unučadi – kaže Vida Dabić.
Oaza egzotičnih biljaka
Stanislav i Vida Dabić penzionerske dane provode negujući dvorište prepuno neobičnih biljaka. U ovoj zelenoj oazi, osim japanske jabuke, koja i privlači najveću pažnju prolaznika, posađeni su i aronija, kesten, lešnik, sibirski limun, kao i začinsko bilje, a u malom plasteniku uzgajaju i organske proizvode za svoju porodicu.
– Imamo šest grmova aronije koji su prošle godine rodili oko 30 kg. Ni aronija se ne prska i ne zahteva posebnu negu. Zatim sam posadila godži, ogrozd, kumkvat, razno neobično cveće i biljke poput vatrenog grma. Od začinskog bilja imam majčinu dušicu, nanu, matičnjak, lavandu, žalfiju, ruzmarin. Imam i stalnorađajuću malinu i kivi – ponosno priča Vida.
Najstarije drvo u dvorištu je kesten, posađen 1978. godine. Sadnicu su Dabići doneli iz Sijarinske banje, a zatim su svake godine sadili poneku novu biljku.
Jača imunitet
Japanska jabuka može da se konzumira sveža, sušena ili kuvana. Poznata je kao vrlo lekovita voćka koja pomaže u održavanju imuniteta na visokom nivou. Deluje protivupalno i dezinfikuje, jača krvne sudove i snižava krvni pritisak. Naročito se preporučuje osobama koje imaju problema s venama. Plodovi su bogati vitaminom C, vitaminom A i sadrže kalijum, kalcijum i gvožđe, zbog čega blagotvorno deluju i na probavu. Plod kakija ili sok lekovito deluje kod bolesti želuca, creva, kod lečenja hemoroida, bolesti jetre i žuči, deluje umirujuće na organizam, relaksira ga i jača celokupni imuni sistem. Kaki se koristi i u izradi kozmetičkih proizvoda.
Miks kajsije i breskve sa izgledom paradajza
Ukus japanske jabuke je neverovatan, kaže Vida Dabić:
– Po izgledu podseća na paradajz, a po ukusu na mešavinu kajsije i breskve – objašnjava. – Volimo da plodovi budu zreli i tada može da se jede kašičicom. Kad japanska jabuka nije dovoljno zrela, tvrđa je, bledonarandžasta, ima neki opor i gorak ukus. Najuskusniji su plodovi koji se najduže zadrže na granama. Ranije smo je brali kada nije bila dovoljno zrela pa smo došli do zaključka da treba što duže da ostane na drvetu da bi sazrela.
