U marketima, piljarama i na pijačnim tezgama se u poslednje vreme sve češće mogu videti tropske vrste voća i povrća koje su nam do sada bile nepoznanica. Neke od njih se naročito izdvajaju svojim bogatim nutritivnim sastavom, obiljem vitamina i minerala i dobrim ukusom i aromom. Kaki ili japanska jabuka je jedna od njih. O njenoj sadnji i gajenju razgovarali smo sa Milivojom Timotićem, savetodavcem za voćarstvo i vinogradarstvo iz PSSS Valjevo.

Iako nosi naziv japanska jabuka, ova biljka potiče iz Kine u kojoj se uzgaja više od dva milenijuma.

“Kaki jabuka uspeva u područjima sa umerenom klimom, ne podnosi suviše oštre zime. U Srbiji se sporadično gaji na okućnicama, po nekoliko stabala, kako zbog veoma atraktivnog izgleda plodova koji kada su zreli imaju jarko crvenu boju, tako i zbog lekovitih svojstava”, rekao je Milivoj Timotić za Dobro jutro.

Naš sagovornik ističe da je optimalno vreme za sadnju sadnica japanske jabuke nakon opadanja lišća pa sve do početka vegetacije, odnosno do kraja marta.

“Svakako je najbolja jesenja sadnja tokom novembra i decembra jer obezbeđuje bolji prijem posađenih biljaka. U zemljištu ima više vlage, do početka vegetacije korenov sistem uspostavlja dobar kontakt sa zemljištem i takve biljke u proleće brzo startuju u odnosu na one koje se sade tokom februara i marta”, istakao je naš sagovornik.

Iz svog iskustva na terenu govori da nije u pitanju previše zahtevna voćna vrsta što se tiče tipa zemljišta. Uspeva na srednje teškim, umereno vlažnim zemljištima i nije osetljiva na napade bolesti i štetočina.

Timotić ističe da su istraživanja pokazala da plod ove voćne vrste sadrži supstance koje pozitivno utiču na zdravlje čoveka. Snižava krvni pritisak i holesterol, pozitivno utiče na vid, dobar je izvor antioksidanasa. Takođe, sadrži visok nivo pektina, kalijuma, šećera i vitamina C. Plod se najčešće jede kašikom kada je potpuno zreo i ima slatkast i specifičan ukus.

Piše: Tanja Prolić