Piše: Vesna Savić
Ječam je jedna od najvažnijih žitarica i po značaju je odmah iza pšenice, pirinča i kukuruza. Za ljudsku ishranu koristi se oljušten ječam, poznat kao geršla, dok više od polovine svetske proizvodnje ove žitarice odlazi za stočnu ishranu. Ječam se koristi i za proizvodnju slada, koji je glavni sastojak piva i viskija. Naučnici se nadaju da će ova žitarica u budućnost imati veći značaj u ishrani ljudi i potisnuti potrošnju pirinča i krompira. Ječam, kao i gotovo sve žitarice, odličan je izvor energije jer sadrži ugljene hidrate koji čovekovom telu služe kao gorivo. Redovna upotreba žitarica u ishrani pomaže da imamo dovoljno snage za svakodnevne aktivnosti, podstiče probavu i doprinosi opštem zdravlju organizma. Stari Grci su prvi, ili među prvima, prepoznali upravo lekovitost ove žitarice. Po Hipokratovoj preporuci pravili su napitak od vode u kojoj se kuvao ječam i zaslađivali ga medom, i time lečili prehladu i kašalj.
Iako je ječam jedna od najstarijih i veoma korisnih žitarica, nepravedno ga bije glas sirotinjske hrane pošto je, kao hlebno žito, lošijeg kvaliteta od pšenice. Oni koji su bili prinuđeni da jedu takozvanu ječmenicu, smatrani su siromašnima. Uzrok tom lošijem kvalitetu leži u činjenici da je ječam zrnasta biljka čije je zrno potpuno sraslo s plevom. Međutim, posebnim postupkom u mlinovima pleva se ljušti, a zrno zaokružuje, pa se dobija već pomenuta geršla, koja se priprema kao riža.
Pakistanski hleb, zdrava zamena za kafu
Danas se zna da je ječam jedna od najzdravijih žitarica. To je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogućnostima upotrebe. U prehrambenoj industriji ječam se preporučuje u svim oblicima – kao hleb, poslastica u pecivima i kao zdrava kaša. Kaša je kombinacija ječmenih pahuljica sa pojedinim sastojcima koji poboljšavaju nutritivnu vrednost i ukus samog ječma, a upotrebljava se i u supama kao zgušnjivač i za proizvodnju sirćeta. U Pakistanu se koristi kao glavno hlebno žito. Tokom ratova i velikih kriza pečeni ječam je bio korišćen kao zamena za kafu. Danas se „kafa“ napravljena od pečenog ječma koristi kao zdraviji napitak jer ne sadrži kofein. Ječmena kafa, pomešana s mlekom (bela kafa), izvrstan je i hranljiv napitak za decu i starije ljude.
Zbog lekovitih svojstava, ječam snižava nivo šećera i holesterola. Pomaže u održavanju telesne težine jer pruža dugotrajan osećaj sitosti. Odličan je čistač organizma zbog specijalnog odnosa dijetetskih vlakana.
Lekovita sluz za upaljenu kožu
Kuvanjem ječma oslobađa se sluz koja povoljno deluje na organizam. Odavno je u narodnoj medicini poznat kao lek koji umiruje upaljenu sluzokožu. Čaj od ječma se pravi širom sveta, a koristi se kod želudačno-crevnih bolesti ili kao osvežavajući letnji napitak. Pije se u Japanu, Kini i Koreji. Britanci posebno uživaju u ječmenoj vodici koja se pravi od kuvanog, neprženog ječma, uz dodatak limuna.
Zbog lake svarljivosti, ječmeni slad je koristan kod obolenja želuca, a može se davati i maloj deci i starijim osobama, kao i pri oporavku od bolesti. Doprinosi lučenju želudačnih sokova. U bogatom sadržaju mineralnih materija izdvajaju se kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, mangan, cink i selen. Među vitaminima dominiraju oni iz grupe B, pre svega, B1, B2, B6, pp faktor. Značajno je prisustvo pantotenske kiseline, neophodne za koenzim A, koji je potreban za metabolizam masti i oslobađanje energije iz ugljenih hidrata. Sadrži manje količine A, E, i K vitamina.
