Gajenje gloga moguće je, ali nije ukorenjeno na našim prostorima. Uglavnom koristimo resurse iz prirode. Sa jednog žbuna može da se ubere i do 20 kilograma bobica. Plodovi se beru u šumama i na proplancima, i rastu u čistoj, nezagađenoj sredini. Ako se i gaji to je uglavnom iz estetskih razloga, odnosno kao dekorativna biljka.
Lekovita svojstva gloga poznata su vekovima, a bobice se stotinama godina koriste kao lek za probavne tegobe, probleme sa srcem i visokim krvnim pritiskom. One su važan činilac tradicionalne kineske medicine, a lekovita svojstva nisu nepoznata ni kod nas, gde se najviše koristi za kardiovaskularne bolesti. Dodatna pogodnost je što zimnica od gloga može da se pravi bez žurbe, jer stiže u vreme kada je skoro sva ostala pripremljena i spakovana u špajz. Plod može da se čuva na hladnom mestu, na temperaturi do 3 stepena, oko dva meseca, ali najbolje ga je preraditi što je pre moguće.
Za pripremu bilo koje zimnice od gloga potrebno je najpre prebrati plodove i odbaciti sve trule, obolele ili smežurane. Odvajanje semenki od oskudnog mesa je pomalo naporno i oduzima malo više vremena, ali i to se uspešno obavi pomoću cediljki. Pravi se najčešće čist džem, pekmez ili sok od gloga, ali može da se kombinuje i sa drugim voćem, poput jabuka, šljiva, ribizli ili brusnica. Nešto inovativniji načini ostavljanja gloga su, na primer, žele ili pire, koji su zdravi i izuzetno dekorativni na trpezi.
Piše: Biljana Nenković
