Jelena Lazić je magistar geologije, a oduvek je imala želju da se vrati korenima, zemlji i ljubavi prema poljoprivredi koju su joj od malena usadili deka i baka u selu Nakovu u Vojvodini. Selu kome se vraćala sa svih svetskih putovanja, svojoj njivi koju je dobila u nasledstvo, svojoj Vojvodini, ravnoj i pitomoj. Mislila je, da proživi život, da zaradi penziju i da se u nekom mirnijem periodu posveti uzgoju lešnika, ali, kako to često biva, čovek snuje, a Bog određuje. Desilo se, upravo, suprotno. Nakovo je postalo njen drugi dom, njena razbibriga i beg od svakodnevne gužve, njen odmor i slatka obaveza. I tako već dvanaest godina.
– Mi smo malo porodično poljoprivredno gazdinstvo i proizvodimo lešnike na površini od 2,5 hektara. Suprug i ja se ovim poslom bavimo 12 godina. Nekako je ispalo da tri generacije zajedno uzgajaju lešnika. Moji roditelji, kao najveća podrška, sa znanjem i iskustvom u oblasti poljoprivrede, moja deca kao najvredniji radnici, moja sestra i zet koji uvek priskoče u pomoć kad god nam je to potrebno – započinje priču Jelena Lazić.
Mašine obave dobar deo posla, ali…
Kaže da je oduvek imala želju da se vrati korenima. Radeći kao geolog obišla je veliki deo sveta, ali uz velika odricanja i nostalgiju, jer odrasla je sa bakom i dekom i u srcu nosila veliku ljubav prema seoskom životu. Tako je i početak posla s lešnicima usledio spontano, kad je rodila dvoje dece. Bila je to velika prekretnica, napustila je svoje zanimanje, ali je sledila ideju koju je već imala, a za početak bila joj je dovoljna nasleđena njiva.
– Moja pokojna baba mi je u nasledstvo ostavila njivu i došla sam na ideju da to iskoristim. Nekako mi se lešnik učinio zanimljivim, jer sam pročitala razne studije o njegovom uzgoju, a i sama cena ovog proizvoda je dugi niz godina bila stabilna. I mada izgleda lako, posadite lešnik, sačekate sedam do osam godina i ubirate plodove, nije to baš tako jednostavno. Potrebno je i dosta rada i ulaganja.
Zemljište mora da se obrađuje, prehranjuje i navodnjava. Stabla lešnika moraju da se orezuju. To vam je osnovni preduslov da bi ste imali prinose nakon 8 godina. Jedina razlika je što u tom periodu postoji zimska pauza koju sad nemamo. Dosta posla koji se radi na njivi zavisi od vremenskih uslova. Nekad se desi da po pet dana ne možete da uđete u njivu, zbog blata i kiše. Lešnik sigurno nije posao u kojem samo ubirate plodove bez rada, iskrena je Jelena. Nakon dvanaest godina mukotrpnog rada, ona je stigla do toga da ubira plodove i ima zaradu, ali je uspela i da nabavi mašine potrebne za održavanje lesaka.
– Za radove na plantaži potreban je traktor, rotofreza, atomizer, valjak i mašina za sakupljanje lešnika. Imamo izbušene bunare i pumpama navodnjavamo i prihranjujemo preko sistema za navodnjavanje. Kada donesete lešnik kući, morate da ga selektirate na selektoru, zatim ide pranje i sušenje plodova. Od mašina još vam treba krckalica i duvaljka. Takođe vam je neophodan prostor za skladištenje i čišćenje lešnika. I pored svega toga, ima još dosta manuelnog rada, uglavnom u zimskom periodu, kada je potrebno srediti voćnjak.
…zima s puno ručnog rada
Zimski radovi počinju orezivanjem stabala, iznošenjem grana i lišća koje je ostalo, zatim ide zimsko prskanje kao zaštita od insekata. S proleća kreće freziranje zemljišta, okopavanje oko stabala, nakon čega ide i navodnjavanje, u zavisnosti od količine atmosferskih padavina kojih je bilo u toku zime. Zatim, dok je u cvetu, lešnik se štiti od monilije, bakterioze i sive truleži. Od početka listanja pa sve do kraja jula, lešnik se štiti od grinje, stenice, pepelnice, surlaša leske, strižibuba i biljnih vaši. Lazići su se opredelili, nakon nekoliko godina freziranja, za to da sada valjaju zemljište zbog lakšeg sakupljanja plodova. Najbolje je da se povalja posle svake kiše. Takav rad donosi rezultate, ali su za prinos jako bitni i vremenski uslovi, naglašava naša sagovornica i dodaje:
– Prinosi svakako zavise od rada i uloženih sredstava. Međutim, svakako vremenski uslovi imaju veliki uticaj. Nama se desilo da usled jakih vremenskih nepogoda imamo prepolovljene prinose. Srećom, problem s plasmanom je manji i rešiv je. Postoje privatne kompanije koje otkupljuju lešnike. Na tržište izlazimo sami i dosta je teško jednom malom poljoprivredniku da plasira robu, ali snalazimo se nekako. Prodajemo lešnik u jezgru, uglavnom poslastičarnicama i prodavnicama zdrave hrane.
Objašnjava nam da postoji nekoliko klasa lešnika koje proizvodi njena porodica:
– Plasiramo ih u pet veličina, od 1 koji je najsitniji do 5 koji je najkrupniji. Najviše se ceni veličina 2 i 3. Prilikom krckanja lešnika, postoji i određeni procenat lomljenog lešnika koji je najbolji za mlevenje i koji takođe ima svoje kupce – završava priču Jelena Lazić iz Nakova.
Mašina za skupljanje lešnika
Kako bi posao u voćnjaku bio lakši, porodica je od majstora Gorana Kašikovića iz Nove Gajdobre naručila mašinu za sakupljanje lešnika.
– Mašina radi na principu usisivača sa dva creva, prečnika 200 mm. Lešnik se prikuplja u bunker kapaciteta 120 kg. Može se vući ručno ili na traktoru. Za sedam sati rada ova mašina može da prikupi 700 kilograma lešnika, što nam u mnogome olakšava posao – kaže Jelena.
Subvencije dobili samo jednom
Porodično gazdinstvo Lazić se trudilo da sve što zaradi uloži u mašine i u napredak, da bi posao bio lakši, a prinos veći. Subvencije od države su iskoristili samo jednom.
– Bilo je to prilikom kupovine sistema za navodnjavanje. Nekako su lešnici zarađivali sami svoje mašine dok su cene bile normalne. Sada trenutno to nije slučaj, jer su cene uvoznih lešnika dosta niske i to nekako remeti našu prodaju i našu zaradu – kaže Jelena Lazić.
Piše: Zorica Dragojević
