Paralelno sa setvom kukuruza soje i suncokreta ratari nadgledaju i kako napreduje pšenica jesenas zasejana, jer nju će prvo žeti i od nje dobiti i prvi prihod u godini. Bio je sušni period i to ih je i brinulo, ali posle kiše, koja nije bila ravnomerna na svim područjima zemlje malo su odahnuli.
Pšenica se oporavila, ponovo se zeleni i bar na oko ne izgleda loše. Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević naveo je da je stanje pšenice zadovoljavajuće.
– Imajući u vidu uslove za zasnivanje ovogodišnje proizvodnje, pogotovo stanje sa mineralnim đubrivima i različitim mogućnostima njihove nabavke i primene, kao i nepovoljne vremenske uslove tokom prihranjivanja, može se reći da pšenica dobro izgleda. Ipak je većina proizvođača upotrebila neke količine đubriva, svesna da njihov izostanak znači sigurno smanjenje prinosa. Ima proizvođača koji su primenili redovne količine NPK hraniva, mada je njih svega 30-40 odsto i kod tih proizvođača pšenica izgleda veoma dobro i nalazi se u fazi 2. ili čak pojavi 3. kolenca – kaže Malešević i dodaju da je ovo period kada sva ozima strna žita prelaze iz vegetativne u generativnu fazu. –U tom periodu se lako uočavaju svi nedostaci na usevima. Manjak nekog hranjivog elementa bi se morao što pre nadoknaditi jer, ako deficit potraje, smanjiće se kapacitet za prinos.
I ratari su uglavnom zadovoljni kako usevi napreduju, ali naglašavaju da se na njivama uočava da još treba kiše i primećuju da vlada šarenilo u pogledu napretka useva.
– Lepo se zeleni i raste, ali fali još padavina – kazao je poljoprivrednik Aca Letić sa Čeneja, koji se sprema za prvo prskanje pšenice.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da je za domaće potrebe dovoljno upola manje od posejanih površina pod pšenicom.
– Da bi imali dovoljno za potrebe stanovništva, robne rezerve i seme ne treba nam više od 1.550.000 tona žita i 300.000 hektara posejanog hlebnog zrna, a mi sejemo i više nego duplo nego što nam treba – kazao je Gulan.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
