U našim uslovima, zavisno od sorte, lišće vinove loze najčešće opada krajem oktobra i u novembru. Dešava se da u pojedinim predelima, naročito ravničarskim, potom u dolinama i depresijama, rani jesenji mrazevi unište još zelene listove pre opadanja. To se nepovoljno odražava na pripremu loze za zimski odmor, odnosno njenu otpornost na zimske mrazeve, ali i razvoj u narednoj godini.
U jesen, dok vegetacija još nije završena, vinova loza je osetljiva i na najslabije mrazeve. Ukoliko se niske temperature ranije pojave, utoliko nanose veće štete. Najveće su ako mraza bude pre sazrevanja i berbe grožđa. Promene se uočavaju na listovima, koji pre vremena menjaju boju ili uvenu, odnosno gube svoju funkciju jer nisu više u mogućnosti da stvaraju materije neophodne za postizanje željenog kvaliteta grožđa.
U nekim ravničarskim krajevima rani jesenji mrazevi mogu da unište listove na čokotu pre potpunog sazrevanja lastara. U takvim uslovima ne postoji preduslov za proces kaljenja, odnosno u lozi se ne nagomilava dovoljno skroba i ona ne stiče dovoljnu otpornost na niske temperature. Ovakvo stanje se javlja i onda kada su listovi tokom vegetacije oštećeni od bolesti ili grada, ili ako se iz bilo kog razloga prekida rast lastara ili se produži u jesen.
Posledice ranih jesenjih mrazeva ispoljavaju se u tekućoj, ali i narednim godinama. Zato štetu treba pravilno proceniti i na vreme reagovati. Stručnjaci kažu da se posle ovih mrazeva ne preduzimaju mere rezidbe. Preporučuju jesenje đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, da bi se loza u sledećoj godini što bolje oporavila. Tamo gde postoji opasnost od niskih temperatura, korisno je i zagrtanje.
S. Malinović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
