Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ Jestive i lekovite, iako na gljive ne liče

Jestive i lekovite, iako na gljive ne liče

Њихов јединствен изглед неуког посматрача пре би подсетио на неку паразитску биљку преко које је пао мраз. Али то јесте гљива и, упркос чудном изгледу, јестива и лековита.

4832
Фото: С. Балубан

Iako im lekovita svojstva još nisu potvrđena, to ne sprečava farmaceutske kompanije da proizvode i prodaju preparate na bazi ovih gljiva u obliku praha i pilula. Koriste se u terapiji protiv raka, bolesti probavnog trakta i želuca, a tvrdi se da imaju moć da regenerišu ćelije nervnog sistema.

Gljive se prepoznaju po dršci i šeširu, i na to su nas od detinjstva upozoravali. Zbog takve predrasude o izgledu gljiva, kada u šumi na oborenom deblu naiđemo na gljivu Igličarku iz roda Hericium – pomislimo na sve samo ne na pečurku. Njihov jedinstven izgled neukog posmatrača pre bi podsetio na neku parazitsku biljku preko koje je pao mraz. Ali, to jeste gljiva i, uprkos čudnom izgledu, jestiva i lekovita.

Hericium je rod gljiva u okviru familije Hericiaceae. Gljiva je čvrstog mesa i bele boje, parazitira na umirućim ili mrtvim stablima, a plodna tela podsećaju na masu krhkih iglica koje vise sa granolikih izraštaja ili s plodnog tela jastučastog oblika.

Predstavnik ovog roda je Hericium coralloides, a širom sveta raste dvadesetak vrsta ovog roda. Gljive iz ovog roda su jestive, u Kini veoma cenjene zbog lekovitih svojstava. U Srbiji se nalaze na listi strogo zaštićenih gljiva. Rasprostranjene su po celoj severnoj hemisferi, a parazitiraju na stablima lišćara i četinara. Kod nas je raste pet vrsta iz ovog roda.

Bukova brada (Hericium coralloides) ima bazu obima do 30cm i izgrađena je od zajedničke osnove i razgranatih nastavaka. Izgledom podseća na morske korale, zbog čega je i dobila ime coralloides. Iglice su joj sitne, krhke, nejednake dužine i pružaju se u različitim pravcima. Veoma podsećaju na inje.

Meso joj je belo, krhko i tamni u žućkastim i mrkim nijansama kako gljiva stari. Parazitira na lišćarskom drveću.

Šumska brada (Hericium clathroides) u osnovi ima obim do 20cm i čini je zajednička osnova i razgranati nastavci, slični bukovoj bradi. Iglice su joj sitne, krhke, pravilno raspoređene, što je i osnovna karakteristika po kojoj se razlikuje od bukove brade. Meso joj je krhko i beličasto. Parazitira na lišćarskom drveću.

Foto: S. Baluban

Školjkasta igličarka (Hericium cirrhatum) sastoji se od više sraslih šešira školjkastog oblika, žućkasto-bele boje, dužine do 10cm. Iglice su joj dužine do 1,5cm, na donjoj strani šešira. Meso joj je mekano i beličasto. Kao i prethodne dve vrste ,i ova parazitira na lišćarskom drveću.

Foto: S. Baluban

Medveđa glava (Hericium erinaceus) ima plodno telo širine do 20cm, visine do 15cm. Gornja površina sastoji se od umršenih vlakana. Iglice su joj boje krema, debljine 0,3cm, a dužine do 3,5cm. Meso je mekano i beličasto. Veoma  je prepoznatljiva i upečatljiva gljiva.

Foto: S. Baluban

Jelova brada (Hericium alpestre) s plodnim telom obima do 30 cm izgrađena je od zajedničke osnove i razgranatih nastavaka. Iglice su joj sitne, krhke, nejednake dužine i pružaju se u različitim pravcima. Veoma podseća na vrstu bukova brada. Meso joj je belo, krhko i tamni u žućkastim i smeđim nijansama kako gljiva stari. Parazitira na četinarskom drveću, najčešće na jeli i smrči.

Foto: S. Baluban

Svih pet vrsta koje se u Srbiji jestive su i pripadaju gljivama koje se ne mogu pomešati ni s jednom otrovnom vrstom. Hericium se takođe široko konzumira u Kini. U narodnoj medicini Kine i Japana vrste Hericium visoko su cenjene zbog pretpostavljenih lekovitih svojstava. U poslednje vreme sve je veće interesovanje za moguća bioaktivna svojstva ovih gljiva, iako ne postoji kvalitetno kliničko istraživanje koje bi ukazivalo na to da gljive Hericium imaju lekovita ili biološka svojstva.

Rod Hericium proizvodi fitokemikalije, erinacine i hericenone, metabolite cijatana. Oni predstavljaju bazu za istraživanja, u pokušaju da se dokažu njihova medicinska svojstva. Iako im lekovita svojstva još nisu potvrđena, to ne sprečava farmaceutske kompanije da proizvode i prodaju preparate na bazi ovih gljiva u obliku praha i pilula. Koriste se u terapiji protiv raka, bolesti probavnog trakta i želuca, a tvrdi se da imaju moć da regenerišu ćelije nervnog sistema.

Hericium vrste su jestive, ali u Srbiji strogo zaštićene te se ne smeju brati pod nikakvim uslovima. S druge strane, veoma se lako uzgajaju u veštačkim uslovima.

Čorba sa gljivama i povrćem

Crni luk, iseckan na konce, kratko propržiti na maslacu ili ulju dok ne postane staklast. Doliti vodu i dodati povrće. Dodati grašak, šargarepu, zelen i drugo povrće po želji. Može se staviti i sitno seckano pileće belo meso. Kada voda provri, staviti kocku za supu, posoliti, pobiberiti i dodati ostale začine po želji. Krčkati na umerenoj vatri dok povrće ne bude skoro skuvano, dodati gljive i kuvati dok one ne budu skuvane (do 10 minuta).

Napomena – luk se ne sme raspasti ni raskuvati, ali ne treba ni da škripi pod zubima. Skinuti s vatre i ostaviti da se prohladi. U posebnoj posudi zamutiti jaje pomešano s pavlakom i dodati u prohlađenu čorbu, uz lagano mešanje, kako se ne bi stvorile grudvice.

Čorba sa gljivama i slaninom

Iseći luk i slaninu na kocke, dinstati. Kada se slanina isprži, dodati brašno, alevu papriku, biber i malo soli i naliti vodu. Dodati iseckani krompir, šargarepu i usitnjen peršun. Kada je povrće skoro kuvano, dodati gljive i pileću kocku, kuvati još oko 10 minuta. Od jaja, brašna i vode i malo soli umutiti testo i ukuvati knedle u čorbu. Na kraju dodati neutralnu pavlaku.

M.D.

Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.