U junu mogu da se poseju boranija, industrijski paradajz, zelena salata, kukuruz šećerac, šargarepa, rasade kupusnjače, paradajz, paprika… ali je ova proizvodnja nezamisliva bez navodnjavanja, a nežnim biljkama koje niču u „nevreme“ valja obezbediti i zasenu.
Dugotrajni karantin zbog pandemije virusa korona naterao je mnoge baštovane koji žive u gradu, a baštu imaju oko vikendica i seoskih kuća, da promene planove setve. Mnoge leje, pripremljene još za aprilsku setvu, ostale su prazne. Ali, to ne znači da takve treba da ostanu do jeseni ili sledećeg proleća, Još uvek mogu da se popune raznim povrćem, pod uslovom da prilikom kupovine semena tražite sorte kraće vegetacije, da bi plodovi sazreli na vreme.
Na proletos neposejanim lejama, ali i onim sa kojih su pobrani grašak, izvađene rotkvice, mladi luk, salate… u junu mogu da se poseju boranija, industrijski paradajz, zelena salata, kukuruz šećerac, šargarepa, rasade kupusnjače, paradajz, paprika… Ali, ova proizvodnja nezamisliva je bez navodnjavanja, a nežnim biljkama koje niču u „nevreme“ valja obezbediti i zasenu. Takođe, od velike pomoći je i malčiranje slamom, piljevinom, suvom travom koja se sakuplja od svakog košenja travnjaka i brižljivo prosuši. Malč čuva vlagu, štiti od korova, a zimi se razgradi i obogaćuje zemljište organskom materijom. Kada je reč o zalivanju, najisplativije je da se postavi sistem „kap po kap“, čije se najsavremenije verzije jednostavno montiraju i štede vodu.
ZBOG PLITKOG KORENA I BUJNE NADZEMNE MASE
Povrće uvek žedno
Povrće moramo često zalivati, jer mu je koren u plitkom sloju zemljišta u kojem su rezerve vlage niske i nestabilne, a nadzemni delovi obično su bujni i troše puno vode.
I višak vode nepovoljno deluje na biljke pa iz prevlaženjnih bašta dobijamo manji rod i plodovi sadrže menje šećera, vitamina i mineralnih materija.
Poljoprivrednici znaju da je među svim biljkama najžednije povrće. Zbog čega je to tako nije teško objasniti. Korenov sistem ovih biljaka nalazi se u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne, a bujna nadzemna masa troši je ponekad i neracionalno. Zbog toga je za uspešnu povrtarsku proizvodnju neophodno navodnjavanje. Ali, i u zalivanju ne valja preterivati.
Kako nedostatak vode, tako i višak nepovoljno deluje na biljke. U uslovima prevlaživanja deobija se slabiji rod, plodovi sadrže menje šećera, vitamina i mineralnih materija. Ako se zemljište prekomerno vlaži duži vremsnki period, zabaruje se i stvaraju se anaerobni uslovi. U takvom supstratu koreni nemaju dovoljno vazduha, biljke zaostaju u porastu, žute, venu i uginjavaju. Nije dobro ni kada se naglo i u kontinuitetu smenjuju visoka i niska vlažnost. Zbog naglih promena sadržaja vode u biljkama pucaju koreni i plodovi.
