Ima par godina da nisam bila u Kačarevu na Slaninijadi. Eto, ove godine mi se nešto baš išlo. Na samom ulasku u selo, s obe strane ulice, devojke, mladići, pa i starije žene mašu, pokazuju slobodna mesta za parking. Ne znam da li mi se čini, al’ jeftiniji nego dosad. Samo 200 dinara, a možda je ta cena jer se ima malo prošetati.

Tih petstotinak metara, po slabom vetru, tek toliko da prođe kroz jaknu i zagolica kožu, sve vreme se čuje muzika, a miris kobasica što krčkaju i čvaraka vuče ka sebi. I misliš nešto se promenilo, a nije. Napamet znam gde je koja tezga, gde  kupiti sira, gde  pojesti kobaju, gde su dobri čvarci, a nije nam promakla ni čuvena tezga sa glavom mangulice. Stoje gde sam ih i ostavila.

Srećom, sunčan je dan taman za šetnju,  nije toliko hladno, mada su se izlagači već dobrano zagrejali, malo vinom, malo rakijom i pivom. Ni ono malo posetilaca što je došlo da bi bili među prvima i izbegli gužvu nije moglo da odoli. Probali su sve, od tezge do tezge, od švargle do ementalera i baklave. Samo kad je džabe. Mada, nije da se nije kupovalo.

Ponuda je odlična i u hali i na spoljnim tezgama. Cene, pa pristojne, u nivou prethodnih godina, možda i povoljnije. Ko ima vremena i volje do nedelje može da se provoza do prestonice slanine. Jedno je sigurno, i ako ništa ne kupite dobro ćete se provesti. Muzike i zabave ne manjka.

Tekst i foto: Z. D.