Povrtare koji se bave plasteničkom proizvodnjom paradajza često zatekne neprijatan, i neočekivan prizor. Nekoliko nedelja posle rasađivanja i idealnog razvoja mladog paradajza, vrhovi nekih biljaka počinju da menjaju karakterističan izgled, iako početak vegetacije posle sadnje na stalno mesto nije ukazivao na bilo kakve probleme.
Piše: Svetlana Mujanović
Paradajz se, dakle, normalno razvijao, formirao zaperke, cvetove, cvetne grane i zametnuo plodove, a onda su iznenada nastale promene. Istovremeno, pored takvih, na izgled bolesnih biljaka, redovno su rasli normalni, zdravi paradajzi. Zašto se to događa?
Proizvođačima, a i stručnjacima deluje kao virusna infekcija. Međutim, laboratorijske analize su isključile viruse, za koje je karakteristično i da se brzo prenose s jedne na drugu biljku, jer pored njih je raslo potpuno zdravo povrće.
Ova pretpostavka je „pala u vodu“ posebno posle eksperimenta s odsečenim vrhovima „zaraženih“ biljaka koji su se, na drugom mestu, lepo ožilili i nastavili normalno da se razvijaju. Sve zbunjuje i činjenica da se na listovima „bolesnih“ biljaka javljaju mozaik, nekroza, uvijenost liski prema dole, karakteristični za viroze.
Uzrok tih promena, prema rečima diplomiranog inženjera Dragomira Radića iz PSSS u Smederevu, jeste predoziranje azotom. Prekomerna ishrana azotom u amonijačnom obliku (amonijum-nitrat, amonijak, amonijum-sulfat) dovodi do toga da listovi gornjeg dela biljke postaju sitni, a veće lisne ploče masovno uvijaju ivice prema dole, kao da je centralni lisni nerv napravio kupolu od zelenog tkiva. Na dodir, takve ploče podsećaju na grubu ceradu.
Unošenje azotnih đubriva u velikoj dozi dovodi do „trovanja“ paradajza. U početku, zasađene biljke aktivno povećavaju vegetativnu masu, zatim se amonijak koji se pretvara u nitrate, obilnim zalivanjem ispira iz zemljišta, pa paradajz počinje da gladuje za azotom. To ima za posledicu formiranje sitnih vršnih listova. Nedostatak azota praćen je i nedostatkom vitalnih mikroelemenata, kakvi su gvožđe, bor, bakar, mangan, kobalt, a prvobitni višak azota u zemljištu dovodi do toga da korenov sistem paradajza ne može da apsorbuje ni kalijum, fosfor niti cink u potrebnim količinama.
Pošto je već uneta velika doza azotnih đubriva i biljke su prestale da rastu, a listovi su postali deformisani i kruti, ne sme se dozvoliti da se takva greška ponovi i sledeće vegetacije. U narednoj godini dozu amonijumskih đubriva valja smanjiti ili ih potpuno zameniti organskim hranivima (zelenišna, pileći stajnjak, osoka). Preporučuju se i kompleksna mineralna i organomineralna đubriva, koja se unose u zemljište, u zonu korena.
– Paradajz, zatrovan azotom, kojeg trenutno u zemljištu manjka, u toj vegetaciji treba tretirati rastvorom vodotopivih đubriva, primeniti ih folijarno i brzo nadoknaditi manjak hraniva preko lista, i time normalizovati usvajanje svih hranljivih elementa – preporučuje inž. Radić. – Zatim, valja dovesti u ravnotežu sve supstance u zemljištu, sprovodeći blagu prihranu natrijum-nitratom ili kalcijum-nitratom. Od viška azota može da strada i drugo povrće, prvenstveno krastavac.
