U davna vremena, kada su plastenici bili luksuz, sveži vitamini su stizali iz podruma. Baštovanke koje su u zavetrini zgrada imale mesta da naprave po koju leju, tu su sejale salatu, matovilac, spanać, malo crnog luka… Ova navika se u selima zadržala i danas, samo sada postoji i agrotekstil, a poslednjih godina zime i nisu tako oštre, pa „zeleniš” uspešno prezimi u bašti i bez paperjastog jorgana. To se posebno odnosi na matovilac za koji kažu da je najzdravija salata na svetu.
Razloga za ovu tvrdnju ima puno. Bogat je gvožđem, ima magnezijuma, kalijuma, vitamina A, C, B6 koji štite od stresa, kardiovaskularnih bolesti i anemije. Matovilac jača imuni sistem, pa je naročito potreban u zimskim mesecima, jer je veliki izvor vitamina C. Njegovi listovi i koren sadrže i eterično ulje koje povoljno utiče na gastrointestinalni trakt i na naše dobro raspoloženje. Posle oskudnijeg zimskog unosa svežih vitamina i minerala u organizam, njegovi zeleni listići su korisni kao dodatak svakoj salati.
Biljka blage klime i livadske flore
Matovilac je biljka livadske flore i koristi se kao sveža salata zimi i u rano proleće. Kao niskoenergetska namirnica, rado je viđena na svakoj zimskoj trpezi. Konzumacijom se u organizam unose vitamini i minerali, ali on deluje i umirujuće na nerve, verovatno zbog sadržaja talaserijanske kiseline, pa je dobar smirujući čovekov saveznik u svakoj napetoj situaciji.
Postoje dva oblika: “veliki“ ili “širokolisni“ kao i tamniji, kompaktniji “zeleni“ tip koji je popularan u zapadnoj Evropi, ali manje plodan.
To je dvogodišnja biljka relativno kratke vegetacije (8 do 10 meseci od setve do fiziološke zrelosti), ali može se uzgajati i kao jednogodišnja. Matovilac je biljka blage klime, otporna na niske temperature, bez oštećenja može preživeti i na -15 Celzijusovih stepeni.
Nema velike zahteve prema zemljištu. Najbolje uspeva na lejama s puno sunca ili u blagoj senci. Prija mu duboko, plodno zemljište uz pH 5 do 7 za brz i neprekidan razvoj. Toleriše većinu vrsta zemljišta, osim poplavljenih. Pošto zauzima vrlo malo prostora, može da se seje i između viših useva, a kako u bašti ostaje od pozne jeseni do ranog proleća, dobro se uklapa u plodosmenu s ostalim povrćem. U ekstenzivnoj proizvodnji može se posejati posle vađenja kasnoga krompira, berbe pasulja ili soje… Važno je da se s parcele ukloni pre prolećne setve.
Berba tri meseca nakon setve
Sadnice i listovi se beru po potrebi, ili se cele biljke čupaju, tri meseca posle setve. Kada se beru pojedinačni listovi, treba paziti da se ne skine previše listova odjednom jer biljka slabi, što je posebno važno za zimske useve na otvorenom. Guste useve od 600 do 800 biljaka/m2, treba brati ranije, jer donji listovi brže počinju da žute i podložni su truljenju.
Piše: Svetlana Mujanović
