Ako vas nešto privuče, primami na prvu, osetite miris koji vam zagolica nozdrve, povuče vas da probate, onda je to nešto zaista dobro. Na izgled, neki od sireva brenda Friško jazačko, i ne izgledaju kao sirevi, ali ukus koji ostane na nepcima je neponovljiv. Meki, sa šmekom plesni, nežni, niste sigurni da li pomalo slade pri samom kraju ili vam se samo čini. Svakako vredni i pomena i para.
– To je mala porodična proizvodnja sireva. Ono što je najvećem broju ljudi, zapravo, zanimljivo su naši stari sirevi. Pravimo ih prema receptu naše prabake koja ih je pravila sa ovčijim mlekom, ali smo mi adaptirali i pravimo sa kravljim. Ono što je važno je da najveći deo procesa obavlja priroda, ne dodajemo nikakve eksterne bakterije na sam sir – priča Anđelko Vasić dok probamo kačkavalje, polutvrde, zrele, a pogled sam skreće ka onima sa plesnima.
Svi naši sirevi se suše u kontrolisanim uslovima, u podrumu kuće, jednake vlažnosti i temperature. Zriju minimalno godinu dana, pa i naviše. Imamo sir i od tri godine – e taj od tri godine je jako zanimljiv i naravno da sam ga probala. Malo je tvrđi od ostalih sireva, tamniji, ali je zanimljiviji. Jak, miris je malo teži, oporiji, i tek na kraju osetite onaj prepoznatljivi ukus punomasnog mleka.
– Polutvrdi sirevi sa plesnima su u istim kontrolisanim uslovima, samo nastavljaju da zre, s tim da ovi sirevi ne budu toliko stari, već do pola godine, kao klasični kačkavalji – njih svi probaju, a kupuju i oni koji ih inače ne vole.
– Kupuju svi koji vole, čak i oni koji ne vole, pa su probali i dopalo im se. Najvećim delom prodajemo u gradskim sredinama. S obzirom na šmek mogu da se primenjuju u različitim pastama, da ih grilujete, rendate u salate, ili guštate uz vino. Boju dobijaju jer su to konzervirane plesni koje idu na unutra – osim kačkavalja i sira sa plesnima ovaj brend ima i sireve sa začinima.
– Sirevi sa začinima si mladi i polutvrdi sirevi sa dodacima začinskog bilja i suvog voća. Razlika je samo što su mlađi i što se u samom procesu proizvodnje dodaju začini – zaključio je Anđelko Vasić.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
