Pravovremeno zasušenje krava pre teljenja je veoma važna odgajivačka mera, čija pravilna primena utiče kako na povećanje mlečnosti, tako i na kvalitet potomstva. U zadnjim mesecima pre porođaja potrebe za hranljivim materijama se znatno povećavaju iz razloga što se plod intenzivno razvija. U sedmom mesecu porast ploda je oko 150 g, u osmom plod raste dnevno 250 do 500 g, dok u zadnjem mesecu porast može biti 700 do 1.000 g dnevno. Ovakav brzi razvoj ploda iziskuje i veliku potrošnju proteina. S obzirom da su porteini potrebni i za proizvodnju mleka, muža do kraja bremenitosti ili suviše kratak period zasušenja bi jako “istrošili”, kravu.
– Zbog toga se kako zbog zdravlja krave, tako i njene pripreme za narednu laktaciju, kao i normalnog razvoja ploda, pristupa zasušenju krave. Krave, naročito one sa većom proizvodnjom mleka se na taj način odmore, ojačaju i spremnije su za porođaj i sledeću laktaciju – ističe Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj PSSS.
Takođe se, prema njegovim rečima, blagovremenim zasušenjem krave 60 dana pre teljenja obezbeđuje nesmetano snabdevanje organizma neophodnim hranljivim materijama, vitaminima, mineralima, koji bi se mužom utrošili. Zasušenje ne treba izvršiti naglo iz razloga što bi to dovelo do oticanja vimena, pa i do trajnog oštećenja, ukoliko se osetljivo vime ne izmuze potpuno. Iz tog razloga zasušenje se izvodi postepeno na taj način što se muža, ukoliko je obavljana tri puta dnevno, ograničava na dva puta, a zatim jednom dnevno. Na kraju mužu treba obavljati svakog drugog dana, a zatim potpuno prekinuti. Ovako dug period zasušenja traje kod krava koje daju dnevno preko18 do 20 l mleka, dok kod krava sa manjom mlečnošću vreme zasušenja je kraće.
– Istovremeno sa smanjenjem broja muže treba smanjivati i dnevni obrok i izbaciti ona hraniva koja podstiču izlučivanje mleka: silaža, repa, zelena masa, mekinje i kukuruzna prekrupa – poručuje Tomić i dodaje da je bitno da se krava zasuši 60 dana pre teljenja. Ukoliko je vreme zasušenja kraće krava daje slabije razvijeno tele, a predstojeća laktacija će biti sa manje mleka. Ni prevelik period zasušenosti nije poželjan. Ukoliko zasušenje traje duže vime olabavi, a time se smanjuje njegova sposobnost lučenja mleka.
Kod zasušenja se, po njegovim rečima, mora obratiti posebna pažnja na vime, s obzirom da je ono najviše pogođeno i kod mlečnih krava može doći do otoka. To je fiziološka pojava koja tokom vremena isčezava.
Zadnja dva meseca bremenitosti u periodu zasušenja, treba posebnu pažnju obratiti na ishranu, što znači da ishranu treba postepeno normalizovati. U toku zasušenosti obrok treba prilagoditi tako da po svojoj energetskoj vrednosti odgovara potrebama u uzdržanoj hrani za proizvodnju 10l mleka.
– Krave koje se nepravilno hrane u tom periodu rađaju slabu telad, a i sama produkcija mleka se smanjuje – naglašava Tomić i ističe da je nekoliko dana pre teljenja potrebno smanjivati obroke za 30 do 40 % iz razloga što je plod već završio svoj rast, a digestivni trakt za vreme teljenja treba biti što prazniji.
Tekst i foto: Gordana Nastić
