Hrizanteme su nekada važile za carsko cveće i u njemu je mogla da uživa samo vlastela, a danas je omiljena i kod „običnog sveta“. A na Zlataru se jesenas samo u jednoj bašti „šepurlo“ njih više od hiljadu.Iima ih u raznim bojama – belih, žutih, crvenih, ljubičastih… Milina ih videti. Prava radost su za oko u sumorne jesenje dane.
Kafedžija Mišo Ristić iz Nove Varoši strastveni je ljubitelj hrizantema, a od prošle godine gaji ih i za prodaju. Hrizantema cveta u jesen, zbog čega je zovu još i jesenja ruža ili jesenjka. Rane sorte svoje raskošne cvetove razvijaju u septembru, a kasne u novembru i ukoliko se pravilno održava ukras su bašta i balkona sve do prvih snegova.
-To je višegodišnja biljka i ukoliko se sačuva od izmrzavanja tokom zime, iduće jeseni cvetaće još lepše i raskošnije. Zato, hrizantemu kada precveta treba orezati tako što se stabljika skrati na oko 20 centimetara, a saksiju uneti u toplo. Ako će zimovati pak vani, treba je uviti u jutani džak, ili u agril foliju- savetuje Ristić.
Hrizantemama, kažu, najviše odgovara gajenje u saksiji ili žardinjeri. Mogu se presaditi i u zemlju, tako što se kompletan sadržaj iz saksije prenese u iskopanu rupu. Ali to je najbolje uraditi posle, a nikako pre snegova.
-Najbolje ih je presaditi u proleće, da bi imale dovoljno vremena da se ukorene pre zime. U bašti se sade na udaljenosti od 40 centimetara, jer traže dosta prostora. Dok traje sezona cvetanja hrizanteme treba često zalivati i po potrebi prihranjivati tečnim đubrivom- kaže Ristić.
Mišo Ristić je vlasnik kultne boemske kafane „Ristića magaza“ koju drži u prizemlju porodične kuće u Novoj Varoši. Hrizanteme i drugo saksijsko cveće su mu hobi koji donosi dodatni prihod. Jedini se ovim poslom bavi u zlatarskom kraju i sve što proizvede ovde i proda.
-Prošle jeseni sam prodao oko 300 saksija sa hrizantema, a ove sam spremio više od hiljadu. U zavisnosti od veličine cena im je 250 do 350 dinara. Činimi se da poslednjih godina kod meštana raste interesovanje za saksijsko cveće. Kupuju ga dosta i vikendaši na Zlataru, kao i vlasnici apartmana i soba za izdavanje. Svje više je uređenih dvorišta i balkona, što raduje – kaže Ristić.
Hrizantema se danas se gaji na gotovo svim kontinenatimana, ali je i dalje je međutim najviše cene u njenoj postojbini, u Japanu. U ovoj zemlji Dalekog istoka, veruje se da je hrizantema cvet sunca, zbog čega simbolizuje carsku porodicu, ima svoje mesto na nacionalnom grbu i svoj dan – Festival sreće.
U Americi se veruje da hrizantema izaziva pozitivna osećanja i simbol je poštovanja i ljubavi, dok je na istoku simbol jeseni, jednostavnosti i lakoće života. Kod nas se smatra simbolom prolaznosti života, smrti i žaljenja, ali i besmrtnosti, zbog čega se često može videti i na grobljima.
I u Francuskoj se ovo cveće stavlja na grob voljenih, a tardicija potiče od 11. novembra 1919. godine, odnosno od prve godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Naime , tadašnji predsednik Remon Poenkare naredio je da se cveće položi na sve grobove preminulih u ratu. Kako su hrizanteme u to vreme jedne od retkih biljaka u cvatu, upotrebljeno je više od 30.000 hrizantema, a običaj se zadržao sve do danas. Stari Grci su tvrdili da hrizantema štiti od zlih duhova, ali i da se cveće ne sme ubrati sa groblja, jer osobi koja to uradi ubrani cvet doneti nesreću.
Željko Dulanović
