Sorta Djuk, koja je pokrenula razvoj i ekspanziju srpske borovnice zbog lakše tehnike gajenja u odnosu na druge sorte, pokazuje određene nedostatke koji se odnose na mogućnost čuvanja, dužine transporta, ali i ukusa potrošača. Do sada jedini primenjivani kriterijum za našu borovnicu od strane otkupljivača bila je krupnoća ploda, uz zanemarivanje ostalih svojstava. Krupnoća i dalje ostaje jedan od kriterijuma ali se sve više insistira na boljim organoleptičkim svojstvima. Ono na čemu insistiraju krajnji potrošači je ukus ploda.
Zahtev trgovaca je i dalje duži rok održavanja kvaliteta nakon berbe. To je u svetskim okvirima uzrokovalo da pojedine privatne kompanije započnu sopstvene selekcione programe na stvaranju novih sorata koje će u sebi objediniti zahteve proizvođača, trgovaca i potrošača, a to je mukotrpan i neizvestan posao. Bez obzira na to, naš zadatak treba da bude smanjenje dominacije sorte Djuk i uvođenje u proizvodnju više kvalitetnih sorata, jer će se na taj način proizvođači bolje pozicionirati u uslovima izmene dosadašnjih kriterijuma u narednih nekoliko sezona.
Četvrti elemenat predstavlja efikasnost održavanja hladnog lanca i logistika potrebna za udaljene destinacije. Sve više se kao mogućnost plasmana pominje tržište Kine koje je zbog porasta životnog standarda poslednjih godina postalo ogromna mogućnost za sveže proizvode kao što je borovnica. To obilato koriste čileanski i peruanski proizvođači ovog voća za šta im je okvirno potrebno da mogu da garantuju temperaturne i tranzitne uslove koji čuvaju kvalitet tokom putovanja od 25 do 35 dana.
Rast vrednosti, a ne (samo) obima
Ono što se nameće kao zaključak je da srpska borovnica za sada ima sve elemente lidera u proizvodnji ovog voća u ovom delu Evrope. Ono što određuje njen kapacitet da stvori veću vrednost u budućnosti nije povećanje površina, već primenjena poslovna inteligencija. Pored pomenutih prirodnih uslova, akumuliranog iskustva i sezone pristizanja plodova, što sve predstavlja našu prednost, već sada je potrebno pametnije planirati gde, kako i kome prodati ono što se već proizvodi. Na taj način valja praviti razliku između konkurencije koja raste u obimu i našeg proizvoda koji treba da raste u vrednosti.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
