Pčelar Dragan Milosavljević iz Vranja već dugi niz godina uspešno uzgaja matice. To smatra odgovornim poslom, pa se tako odnosi prema njemu kad god ima potrebu da mladim maticama podigne produktivnost u svom pčelinjaku. Tako su društva snažnija, lakše prezimljavaju zimu, manje se roje, a matice polažu veći broj jaja. To je, po njegovim rečima, veoma važno, jer ukoliko pčelar ima matice stare po tri godine dešava se da na početku nove sezone prestanu da nose jaja, što dovodi do gubitka društava koje je sklono rojenju. Zbog toga ih pčele radilice, u nastojanju da ih zamene, izbacuju sa određenim brojem pčela iz postojećeg staništa.
– Nažalost upotrebom lekova za pčele životni vek matica je sa sedam godina smanjen na oko pet. Cena matice na tržištu se kreće od 1.500 do 1.800 dinara, s tim što dobra matica nema cenu – kaže Dragan.
Kada pčelar želi da proširi pčelinjak onda je, po njegovim rečima, potrebno da odluči da li će to da učini tako što će društvima da da zrele matičnjake, ili će da doda već sparene matice iz oplodnjaka, gde se sparivanje obično obavlja na tri rama. Ukoliko je oplodnjak sa većim brojem pčela bude i veći procenat sparivanja.
– Matice su pčelinjem društvu potrebne zbog ekonomije. Ukoliko dođe do pojave rojevnog nagona to je poput havarije u fabrici. Društvo koje uđe u rojevni nagon se okreće samo rojenju i prestaje da radi -pojašnjava Dragan.
Profesionalni pčelari, po njemu, sa uzgojem matica kreću kada u jakim društvima primete prvo poklopljeno trutovsko leglo. Za razliku od njih amateri gledaju da prvo iskoriste bagremovu pašu, na kojoj će sve pčele biti angažovne na sakupljanju nektara sa bagrema, da bi po završetku imali zrele matičnjake za formiranje oplodnjaka. Ako je, pak, nema oni nedelju dana hrane pčele sa kilogram hrane dnevno, da bi društvo doveli u stanje izobilja.
– Kada pčelar odabere maticu, koja je u prethodne dve ili tri sezone dala najbolje rezultate, odmah je zatvara u neki od aparata. Ukoliko je zatvori u nedelju, u sredu ujutro već može da presađuje larvice, a to znači da će za dve sedmice imati zrele matičnjake spremne za raspoređivanje – ističe Dragan.
Takođe naglašava da pčelar sutradan posle zatvaranja matice obavezno mora da proveri da li je počela da poleže jaja, ako nije onda postojeći proces mora da ponovi. Ukoliko, pak, utvrdi da je matica polegla jaja ona se pušta iz aparata, a pčele koje imaju dovoljno hrane neće da izbace jaja iz ćelije. Posle isteka 72 sata iz jaja će da se izlegu mlade larve, odnosno potencijalne matice, koje se potom prebacuju u starter samo sa pčelama bez rama legla. On može da bude sa zatvorenim leglom, s tim što je uspeh veći ukoliko nema otvorenog legla.
Dragan dodaje da pčele nekada žele da što pre proizvedu maticu, pa će umesto mladih larvica koje dodaju pčelari izabrati starije. Pčelari će, međutim, insistirati na onima koje oni žele, a čim ih pčele startuju onda kreće njihov proces nadograđivanja i zrenja, da bi ih posle po kalendaru radova dodali u oplodnjake, u mala društvanca, bez matice sa tri rama.
– Jedan ram legla, jedan ram hrane, jedna satna osnova na voštanoj tabli i pripadajuće pčele je sve što treba da se matica izlegne za dva dana. Posle pet do šest dana ona će odleteti na oplodnju i kasnije krenuti sa zaleganjem jaja – ističe Dragan i naglašava da će na kraju četvrte nedelje pčelar zateći dva do tri zalegnuta jaja, posle čega se mora obaviti obeležavanje matice koju može da proda, iskoristi za formiranje novih društava ili će da je čuva u rezervi.
On podvlači da država daje subvencije pčelarima koji imaju registrovane odgajivačke kuće za matice sa rodovnikom tj. pedigreom. Matice imaju i svoje zdravstveno uverenje na osnovu koga pčelari koji ih kupe mogu da ostvare pravo na subvencije i dužni su da ih čuvaju tri godine.
Ovaj iskusni pčelar na kraju naglašava da se za uzgoj matica odluči vrlo mali broj pčelara, uprkos tome što su aparati dostupni svima na tržištu po pristupačnoj ceni. On matice uzgaja isključivo za svoje potrebe i potrebe prijatelja, a retko kada se desi da neku proda.
Tekst: Gordana Nastić
Foto: Dragan Milosavljević
