Za sada ne postoje metode za uklanjanje mikotoksina iz nečišćene hrane, te je prevencija jako bitna. Najbitniji faktori za prevenciju plesni, prema rečima Dejana Mujakića, savetodavca za zaštitu bilja u vranjskoj PSSS, su kontrola vlage, kontrola svežine hrane, održavanje čistoće opreme i primena inhibitora plesni (zeolit). Vlaga može da potiče iz samog krmiva, tehnološkog procesa ili okoline u kojoj se krmivo skladišti. Lomljeno zrno je higroskopnije (ima veću sposobnost da zadrži vlagu) i više je podložno plesnima.
Kontrola svežine hrane je svakodnevna obaveza za svakog stočara. Ostatke stare hrane redovno treba uklanjati, jer se na njoj najbrže mogu razviti plesni koje će preći na svežu hranu. Opremu za manipulaciju hranom treba održavati čistom, dok je stara, zaostala hrana na opremi podložna razvoju plesni i oslobađanju mikotoksina.
– Stočari ne smeju životinje da hrane plesnivom hranom. Sve plesnive delove silaže ili senaže treba brižljivo ukloniti -ističe Mujakić i podvlači da ukoliko je kukuruz bio plesniv treba ga izbaci iz ishrane krava.
Ako se na kukuruzu pri berbi ili skladištenju primeti buđ na zrnu, po njegovim rečima, u krmi sigurno ima aflatoksina, koji ishranom krava dospeva u mleko i na taj način i do ljudi. Nedovoljno osušeno i uskladišteno zrno kukuruza je potencijalni izvor za razvoj aflatoksina.
– U nedovoljno suvom senu, ili previše suvoj silaži, plesni su redovna pojava. U ovakvim slučajevima potrebno je odbaciti pokvareno krmivo i ne koristiti ga čak ni za stelju, jer će ga i kao takvog stoka konzumirati, posebno u nedostatku sirovih vlakana.
Slama, kukuruzovina i stara sena upotrebljena za stelju mogu biti opasan izvor mikotoksina. U osvetljenim džepovima nedovoljno zbijene silaže razvijene plesni proizvode mikotoksine, pa iz tog razloga je neophodno “odstraniti pokvarene delove”.
Tekst i foto: Gordana Nastić
