Mladom, osetljivom povrću treba obezbediti odgovarajuću temperaturu, vlažnost, osvetljenost, redovno ga zalivati, prihranjivati i štititi od bolesti i štetočina.
Nije retkost da rasad napadnu puževi koji grizu mlado lisno tkivo, prave rupe u njemu i smanjuju površinu za fotosintezu, zbog čega povrće pati, a neretko se i suši.
Baštovni znaju da je zdrav, lepo razvijen rasad imperativ uspešnog povrtarenja. A za dobijanje snažnog, zdravog i dobro razvijenog povrća potrebno je da se sve mere nege klijanaca i mladih biljaka obave u pravo vreme. To podrazumeva kontrolu i održavanje temperature koja je biljkama potrebna u određenim fazama razvoja, zalivanje, osvetljenost, provetravanje, zasenjivanje, plevljenje, prihranjivanje i zaštitu rasada.
Ovoliko poslova i poslića neupućene može i da odvrati od proizvodnje sopstvenog rasada. Ali, tako je samo na prvi pogled. Čim se semenka položi u kontejner, čašu ili gajbicu, poslovi se sami nameću, nižu se jedan za drugim.
Precizan podsetnik za rasadničare
Krenimo redom. Za razviće sejanaca za rasad paradajza, plavog patlidžana, paprike i krastavca važe isti uslovi i mere nege. Potrebno je da dnevna temperatura vazduha bude 18 do 20 stepeni, a zemljišta 20 do 22 stepena Celzijusa, dok noćna treba da bude dva do četiri stepena niža. Na sejance veoma štetno mogu delovati nagla i velika temperaturna kolebanja. Temperatura se reguliše otvaranjem i zatvaranjem prozora na leji, dok se kod leja s tehničkim grejanjem to reguliše provetravanjem. U hladnim danima to se radi u prepodnevnim časovima, odnosno od 10 do 12 časova, brzim otvaranjem i zatvaranjem prozora. Čim otopli, prozori ostaju otvoreni, kako bi rasad očvrsnuo.
Pri zalivanju sejanaca treba voditi računa ne samo o količini, već i o temperaturi vode. Radi se mlakom vodom, čija je temperatura od 25 do 30 stepeni. Po jednom kvadratnom metru utroši se 10 do 15 litara. Zimi se zaliva u prepodnevnim, a kad otopli, to se radi u popodnevnim časovima, tačnije, između 14 i 16 časova. Ukoliko je sunce jako, valja izbegavati dnevno zalivanje i to raditi noću ili rano ujutru, da se ne bi stvorile ožegotine po listovima.
Dnevnu svetlost treba koristiti u što većoj meri. Asure i druge pokrivače valja skidati čim sunce zagreje, a vraćati ih što kasnije predveče, a samo u slučaju izuzetno hladnih dana ovaj posao preskočiti. Zasenjivanjem se sprečavaju štete koje mogu izazvati jaki sunčevi zraci. Za zasenu se obično koriste asure koje se po potrebi postavljaju ili sklanjaju. Nepotrebno zasenjivanje može biti štetno, pošto je biljkama za nesmetan rast i razvoj potrebna određena količina svetlosti.
Rasad ne može biti kvalitetan ako se ne prihranjuje. Obično su dovoljne tri do četiri prihrane, a koriste se organska ili mineralna đubriva. Mladim biljkama rasada najviše prijaju folijarna đubriva, odnosno, ona kojima se prihranjuju preko lista. Zaštita podrazumeva upotrebu odgovarajućih sredstava u borbi protiv bolesti i štetočina, a savet stručnjaka je da se svi preparati koriste u najnižoj preporučenoj koncentraciji.
Poleganje najopasnija bolest rasada
Rasad paprike, paradajza, kupusa, krastavca… podložan je napadu gljiva, bakterija i virusa koji prouzrokuju bolesti poznate kao poleganja, pegavost, šarenilo i kovrdžavost listova. Najčešća i ekonomski najopasnija bolest je poleganje. Nju izaziva više fitopatogenih gljiva. Preduslov za njihovu pojavu je preterano zalivanje. Biljke koje rastu u prevlaženom supstratu loše i teško koriste vodu i hranljive materije. Istovremeno, oko njih se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj parazitnih gljiva koje se nalaze u površinskom sloju zemljišta i zaražavaju mlado povrće, slabe mu imunitet te ono brzo poleže, a često i potpuno propada.
Da se to ne bi dogodilo, potrebno je da se rasad zaštititi. Najbolje je da se to radi preventivno, ali, ukoliko se bolest ipak pojavi, obolele biljke valja počupati i ukloniti, a ogolela mesta i preostali rasad zaliti rastvorom fungicida. Najčešće je to Previkur. Najbolje je ako se, preventivno, budući rasad zalije rastvorom Previkura odmah posle setve. Drugi put tretira se ovim preparatom kada biljke porastu oko 10 cm, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Drugo tretiranje može se obaviti i posle pikiranja. U rastvor fungicida za drugu zaštitu može se dodati i odgovarajući insekticid, kojim će se sprečiti štete od insekata koji žive u supstratu, ali i onih koji sišu sokove iz nadzemnih delova nežnog povrća. Najčešće su to razne lisne vaši, tripsi… Treće tretiranje zalivanjem obavlja se prilikom rasađivanja, kombinacijom istih sredstava, i to tako da se koren biljke dobro natopi i zaštiti od napada parazita i štetočina na rasađenom mestu. Ovako pripremljen, rasad će se lakše ukoreniti i bolje podneti stres pri iznošenju iz zaštićenog prostora, odnosno, rasađivanja na stalno mesto.
Pored poleganja, na mladim biljkama se mogu pojaviti i drugi izazivači bolesti, kao što su plamenjača, pepelnica, pegavost listova i truleži pa se, pored fungicida protiv poleganja, preporučuju i fungicidi na bazi Mankozeba, Metalaksila-M, Piraklostrobina plus Boskalid, itd.
Piše: Svetlana Mujanović
