U baštama još ponegde ima biljnih ostataka tek završene vegetacije koje valja izneti. Uglavnom to su paradajz i paprika. Kod revnosnih baštovana koji su biljke mrežama štitili od jakog sunca, dobro negovali i pravovremeno zalivali, ovo povrće je još uvek jedro, čini se, grehota ga je počupati i odneti na kompostnu gomilu.
Mnogi znaju da se od tih biljaka za sledeću vetaciju može sačuvati „potomstvo“ koje će se u proleće, uz odgovrarajuću zimsku negu, moći presaditi u pripremljene leje. A to nije komplikovano niti traži posebnu, skupu tehnologiju.
Režim „usporenog rasta“
Čuvanje reznica paradajza i paprike preko zime, poznato i kao kloniranje, odličan je način da zadržite omiljene sorte i dobijete besplatne, snažne sadnice spremne za proleće, jer ove biljke, u svom prirodnom staništu, su višegodišnje vrste. Da biste ih uspešno sačuvali u zatvorenom prostoru tokom hladnih meseci, ključno je održati ih u režimu „usporenog rasta“ (kontrola svetlosti i temperature) kako prerano ne bi izrasle u prevelike, slabe i izdužene sadnice.
Prvo se odaberu jedre i zdrave biljke. Reznice se moraju uzeti pre prvog jesenjeg mraza.
Kod paradajza za reznice se koriste zaperci (bočni izdanci). Idealna dužina je 10 do 15 cm. Odsecite ih čistim, oštrim makazama ili nožem odmah ispod lisnog čvora (mesta odakle raste list).
Kod paprike se radi malo drugačije. Izaberu se zdravi, zeleni vrhovi grana koji na sebi nemaju plodove ni cvetove, dužine oko 10 do 12 cm i pažljivo, oštrim makazama ili nožem se odvoje od matične biljke.
S donje polovine svake reznice pažljivo se uklone svi listovi, cvetovi i pupoljci. Ostave se samo 2 do 4 mlada lista na samom vrhu. Tako se smanjuje gubljenje vlage dok biljka nema koren.
Ožiljavanje se radi po dve metode. Najlakše je u vodi. Stavite pripremljene reznice u čaše sa čistom vodom tako da donji ogoljeni deo bude u vodi, a listovi iznad nje. Obe ove povrtarske vrste imaju sposobnost formiranja adventivnih korena pa će brzo iz svakog kolenca pustiti korernčiće. Paradajz već za 7 do 10 dana, dok paprici treba malo više vremena, čak do dve ili tri nedelje. Čim korenčići dostignu dužinu od 2–3 cm, prebacite ih u saksije sa zemljom.
Druga metoda je direktno u supstratu. Umočite dno reznice u prirodni stimulator (poput čaja od vrbe ili cimeta koji sprečava rast i razvoj parazita) i zabodite u male saksije napunjene vlažnim tresetnim supstratom ili mešavinom s perlitom.
Kako da reznice prežive zimu?
Pripremljene reznice valja negde čuvati tokom zime, sve do nove vegetacije. Ovo je najvažniji korak, jer biljke moraju da prežive zimu u kući, stanu ili u toplom plasteniku. Cilj je da prežive, a ne da bujno rastu.
Biljkama je neophodno dosta svetlosti, pa, ako su to stan ili kuća, smestite ih na najsvetliji prozor, po mogućstvu na južnoj strani. Kako su zimski dani kratki, idealno bi bilo da im se obezbedi dopunsko osvetljenje na 12 do 14 sati dnevno. Bez dovoljno svetla, rasad će se izdužiti, oslabiti i propasti.
U prostoriji s saksijama treba da bude umereno toplo, da se temperatura kreće između 15 i 18 Celzijusovih stepeni. Izbegavajte pretople sobe sa centralnim grejanjem u kojima je temperatura iznad 22 stepena, jer će podstaći brzi rast tankih i nežnih grana, ali ih držite i dalje od promaje i mraza.
Zalivajte veoma umereno, sledeći put tek kada pod prstima osetite da je površinski sloj zemlje potpuno suv. Višak vlage u kombinaciji sa nižim temperaturama zimi izaziva truljenje korena i bolest „poleganje rasada“. Tokom decembra i januara nemojte dodavati đubrivo kako ne biste forsirali rast biljke.
Može se desiti da do februara ili marta vaše zimske reznice porastu u male grmove. Umesto da sadite te velike i potencijalno „drvenaste“ biljke, u februaru možete sa njih ponovo skinuti nove, sveže zaperke (reznice), ožiliti ih u vodi i dobiti savršen, mlad i jedar rasad za prolećnu sadnju.
Kao i kod „pravog rasada“ na koji ste navikli, pre nego što i ove biljke iznesete u baštu, neophodno je da ih okalite. Početkom aprila, tokom toplih dana, iznosite ih napolje na par sati u hladovinu, pa ih, kada se promeni temperatura, vraćajte unutra. Postepeno povećavajte vreme iprovedeno na suncu.
Kada stigne maj i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, vreme je da se nove biljke iznesu u baštu. Rasađuju se kao i svaki drugi rasad. Prednost ovakve proizvodnje rasada je što imate besplatan rasad, znate kakav rod očekujete, jer on će uvek biti kao onaj kod matičnih biljaka, Ove biljke će brže rasti, jer su na samom početku posađene sa snažnim korenom koji se ne šokira tokom presađivanja.
Dalja nega je ista kao kod svakog useva paradajza i paprike.
Piše: Svetlana Mujanović
