Grad, olujni vetar i obilne kiše mogu za samo nekoliko minuta da naprave veliku štetu u baštama i na terasama, ali oštećeno cveće ne znači uvek i izgubljenu biljku. Iako polomljene grane, pocepani listovi i tragovi grada često izgledaju kao da nema pomoći, uz pravilnu negu mnoge biljke mogu da se oporave.
Kako prepoznati šta može da se spase, kada orezati biljku, kako je zalivati nakon velikih padavina, vremenskih nepogoda i koliko vremena je potrebno za oporavak objašnjava Dragana Đurđević, vlasnica rasadnika „Cvetak – Zanovetak“.
– Sve zavisi koliko je grad oštetio biljku, ali prvo treba iseći sve polomljene grane, orezati biljku i ukloniti lišće koje je oštećeno, jer na tim mestima može da nastane trulež. Po mogućstvu, biljke treba isprskati protiv truleži nekim fungicidom – priča Dragana.
Kako je dodala, kod sukulenata je oporavak nešto složeniji.
– Ako su sukulenti u pitanju, onda je malo duži oporavak, jer ostanu one rupice i može kasnije da se proširi trulež. U svakom slučaju, i taj oštećeni deo, ako ikako može, treba odrezati.
Kod sezonskog cveća, ukoliko je šteta velika, savetuje orezivanje i pokušaj da se biljka spase koliko god je moguće.
– Treba dug oporavak kod bilo kog cveća, ali je potrebno i strpljenje.
Na pitanje koliko taj oporavak može da traje, nekoliko meseci ili duže, Dragana je navela da sve zavisi od biljke i stepena oštećenja.
– Ja sad imam neke sukulente od prošle godine gde mi je zakačio grad i još uvek imaju te fleke. Donji listovi agave imaju oštećenja, palma isto, fikus ima te bele flekice na donjim listovima. Te donje listove povremeno sečem, tako da možda za dve-tri godine, kada izrastu novi, to se više neće ni videti – ističe ona.
Mnogi ljudi nemaju dovoljno strpljenja za takav proces.
– Kod većine ljudi to cveće ili samo propadne ili ga ljudi bace. Težak je to oporavak.
Govoreći o zalivanju nakon obilnih kiša, objasnila je da biljke ne treba odmah dodatno prihranjivati.
– Ne treba đubrivo, nego samo ako je biljka dosta natopljena, treba je ostaviti da se sama isuši, ne zalivati, i onda ponovo krenuti sa zalivanjem.
Važno je, kako je naglasila, sačekati da se supstrat prosuši.
– Kad se osuši supstrat, onda tek zaliti. Ako je biljka natopljena, skloniti je sa jakog sunca, jer ako odmah ugreje, dođu velike temperature, postoji mogućnost da biljka prokuva – naglašava Dragana.
To se posebno odnosi na saksijsko cveće koje je pre oluje bilo izloženo direktnom suncu.
– Može malo sunca, ali sa manjom temperaturom. Biljke koje su u baštama uglavnom se same oporavljaju, zemlja se suši i njima čak i prijaju kiše.
Na pitanje šta se dešava sa korenom biljke nakon dugotrajnih padavina i da li on može da strada, Dragana objašnjava:
– To je malo teži oporavak. Nekad biljka to ne može da iznese pa ugine, a neka se oporavi. Sve zavisi i od vrste biljke.
Govoreći o presađivanju nakon nevremena, savetovala je da se to ne radi bez potrebe.
– Jedino ako je bio neki veliki pljusak i ako je u toj saksiji bukvalno izbila zemlja, pa pola saksije ostane bez zemlje, onda dodati malo zemlje. Ovako ne treba. I moram da naglasim da ne treba koristiti neka prirodna sredstva za oporavak.
Kako je zaključila, najvažniji faktor nakon nevremena je vreme.
– Ne mora da bude godinu dana. Neke biljke se u ovom periodu oporave i posle mesec dana, a nekima treba više. Zavisi od vrste biljke – kaže ona.
Piše: Dijana Maksimović
