Iako je jagoda zeljasta biljka, određene operacije uklanjanja pojedinih delova biljke kod nje, uslovno možemo nazvati rezidba. Pred kraj zimskog mirovanja i nakon berbe obavezno je ukloniti staro lišće iz zasada jagode. Ova mera se najkvalitetnije vrši ručno, ali je daleko ekonomičnije to uraditi košenjem kosom ili trimerima. Staro lišće se ukloni, a ostavi se nekoliko zdravih listova, vodeći računa da se ne povredi mlado lišće koje izbija iz sredine bokora Mera kojom se u višegodišnjim zasadima jagode može pospešiti krupnoća i kvalitet plodova je rezanje odnosno proređivanje bokora. Oštrim nožem se vertikalno u dubini zemljišta režu i odvajaju pojedinačne krunice, a ostavlja se samo 3–4 krunice koje su dobro razvijene, a vadi se centralni, najstariji deo bokora koji je već donosio rod. Na ovaj način se dobija manji broj cvasti, ali su one znatno kvalitetnije. Ova mera se vrši krajem februara – početkom marta.
Važna mera kod jagode u periodu nakon sadnje, ali i nakon plodonošenja, je zakidanje stolona. Oni bespotrebno iscrpljuju biljku i mogu da umanje prinos i za više od 50%. Ova mera se vrši tek kada se po biljci razviju 3–4 stolona, ali se mora nekoliko puta ponoviti jer stoloni stalno rastu. Vrši se makazama ili nožem. Ako je sadnja obavljena frigo živićima, nakon sadnje se pojavljuju i cvasti. One mogu da donesu solidan jesenji rod i do 150 g/biljci, ali se time umanjuje prolećni rod. Cvasti treba ostaviti samo ako je sadnja obavljena na vreme u toku leta, sa kvalitetnim sadnim materijalom, i ako postoji ekonomska opravdanost. U ostalim slučajevima se preporučuje obavezno uklanjanje cvasti kada one izrastu toliko da se mogu lako ukloniti ručnim zakidanjem. Pritom se mora voditi računa da se biljke ne čupaju.
Piše: Stepanović Veljko, PSSS Loznica
