Agrohemijska analiza zemljišta je jedna od najvažnijih mera koju treba sprovesti prilikom podizanja savremenog voćnjaka. Suzana Jerkić, savetodavac za voćarstvo u vranjskoj PSSS, savetuje voćarima da pre podizanja zasada obavezno urade analizu, kao i da zbog sve većih suša odaberu parcele koje se nalaze na severnijim ekspozicijama, na malo većim nadmorskim visinama sa bogatim izvorom vode. Njegov kapacitet mora da bude toliki da mogu tokom sušnog perioda u kontinuitetu da obavljaju zalivanje zasada.
Kako odabrati sadni materijal?
Voćari imaju naviku da kupe sadnice od neregistrovanih proizvođača, ali Jerkićeva savetuje da sadnice kupuju od registrovanih proizvođača koji podležu kontroli sadnog materijala, a od kojih mogu da dobiju račun, sertifikat o čistoti sorte i zdravstveno uverenje da je taj sadni materijal ispravan.
– Ministarstvo daje subvencije voćarima za nabavaku sadnog materijala koji ispunjavaju ove uslove. Oni koji to žele da ostvare, a sade stablašice sadnju moraju da obave na površini iznad 30 ari, sitno voće do 10, s tim što zasad divlje jagode mogu da obave i na 500 kvadrata – kaže Jerkićeva, ističući da jedan kompleks može biti sastavljen iz više katastarskih parcela koje moraju biti fizički spojene.
Pravac redova je najbolji sever – jug, međutim, nekada su parcele tako postavljene da ne mogu redovi da se stave u taj položaj, pa je neophodno napraviti veće međuredno rastojanje, da bi dobili zadovoljavajuću osvetljenost i provetravanje u redovima. Oni moraju biti odvojeni i od komšijine međne linije pola međurednog rastojanja. Ako je zasađena šljiva, recimo četiri puta četiri, onda mora da se sa strane od komšijine međe napravi propisna udaljenost od dva metra i tek onda da se projektuje broj redova i razmak sadnje.
Podizanje savremenih zasada voća zahteva i adekvatnu pripremu zemljišta – đubrenje.
– Kada se napravi projekcija zasada, razmere redovi i obeleže kočićima treba obaviti duboko oranje i đubrenje u trakama, odnosno da stajnjak bude onde gde će biti obavljena sadnja – kaže Jerkićeva ističući da ukoliko poljoprivrednici ne mogu da nabave željene količine onda treba one koje imaju direktno da ubacuju u rupe sa mešavinom zemlje.
Ivice oboriti ašovom
Prilikom kupovine sadnica pogledati i kako su transportovane i da li su korenove žilice sveže. Ako se ne mrve to je znak da je sadnica skoro izvađena iz trapa i da je prijem zagarantovan. Posle kupovine koren obavezno umotati u najlon ili cerad, kako ne bi došlo do isušivanja žilica. Tako transportovane sadnice treba kući da utrape u zemlju i vade onako kako se sadnja obavlja. Prilikom sadnje voditi računa o kopanju rupe. Svi izbegavaju da kopaju ručno i to rade uz korišećenje hidrobureta i mehanizacije. To, međutim, može biti opasno kada se radi kasna jesenja sadnja ili rana prolećna, ukoliko je zemljište glinovito. Kada se na ovaj način izvadi rupa, napravi se glatki zid u kom sadnica može da funkcioniše samo godinu, jer korenov sistem nije u mogućnosti da ga probije.
– Voćar mora pre sadnje da obori ivice rupe ašovom, a potom da samu sadnicu obreže, potopi u neki bakarni preparat ili u mešavinu goveđe balege, ilovače i bakarnog preparata – objašnjava Jerkićeva i poručuje da je najbolje sadnju voća obaviti u jesen, ili u rano proleće ili zimi ukoliko zemljište nije mrzlo. Sadnju obaviti tako što se u rupu najpre ubaci mešavina stajnjaka i zemlje, koja se pokrije sa slojem zemlje, zatim stavi stablo sa zrakasto raspoređenim korenovim sistemom, prekriva trošnom plodnom zemljom, potom i mešavinom stajnjaka i zemljišta i gazi. Pre nego se rupa zatvori stavlja se po jedna jogurtska čaša kompleksog mineralnog đubriva koji sadrži fosfor i kalijum u većim količinama.
– Zalivanje je obavezno nakon sadnje. To prvo zalivanje je bitno zato što tada sitne čestice zemlje bolje prianjaju uz korenov sistem i mnogo je brži prijem sadnica- podvukla je Jerkićeva.
Tekst i foto: Gordana Nastić
